Koju fabriku u Srbiji pokreće struja iz vetroparkova

Od pre nekoliko dana mašinu u fabrici pokreće struja koja se proizvodi u vetroparkovima. Jedan manji deo je iz drugih obnovljivih izvora energije.

"Naša kompanija je odlučila i naravno sprovela planove da 100 odsto proizvodnju iz svih lokacija u Evropi proizvodimo iz obnovljivih izvora energije. To je prosto biznis potreba jer na taj način vi verovatno ostvarujete i neku dobit", navodi Jelena Kiš iz kompanije "Bol pekidžing".

Srbija bi trebalo da prestane da koristi fosilna goriva do sredine ovog veka i da pređe na zelenu energiju da bi mogla da ispuni uslove iz Pariskog sporazuma.

"Zbog smanjenog uticaj negativnih uticaja klimatskih promena, otvaranja novih radnih mesta, pokretanja novih ekonomija, vrlo je važno raditi isto na energetskoj efikasnosti. Sve to bi nas dovelo na kraju do toga mi da imamo nekoliko stotina dolara više u džepu godišnje nego što bismo imali u slučaju kada se ovog sporazuma ne bi pridržavali", objašnjava profesor Vladimir Đurđević, klimatolog.

Srpska privreda je svesna značaja očuvanja životne sredine, ali ulaže ko i koliko može, zbog čega bi, smatraju u Naledu, država trebalo da propiše podsticajan sistem zaštite životne sredine koji bi uključivao i ponovno formiranje Zelenog fonda.

"Takođe smo razvili jedan program, predlog, nacrt programa uspostavljanja cirkularne ekonomije u Srbiji kako bi privreda te resurse koje koristi mogla ponovo da upotrebi za proizvodnju. S druge strane važno bi bilo da država uspostavi neke da tako kažem obaveze korišćenja zelene energije", navodi Ivan Radak  iz Naleda.

Maša Perović iz Svetske organizacije za prirodu navodi da je privatni sektor tu da predvodi.

"Da kaže ja sam taj koji radi dobru stvar i nije tu samo profit jer ne možete vi na kraju da jedete pare. Znači, nije samo profit u pitanju, tu je zdravlje pre profita, tu je opstanak pre profita i to sve više i više ljudi, kompanija, globalnih lidera shvata", objašnjava Perović.

Cirkularna ekonomija podrazumeva i u efikasnosti mašina, pretvaranju više od dva miliona tona komunalnog otpada, koliko svake godine završi na deponijama - u gorivo, otvaranju 30.000 radnih mesta u narednih pet godina. Može tako, a može i još jedna propuštena šansa, stvar je odluke.