Hoće li u Srbiji biti zabranjenih zona za automobile koji najviše zagađuju

Godišnje u Srbiji oko 6.000 osoba oboli od raznih plućnih bolesti čiji je uzrok najčešće aerozagađenje. Mnogi s motornih vozila skidaju DPF filtere i katalizatore, pa stručnjaci upozoravaju da se u Srbiji, osim rigorozne provere katalizatora, moraju stvoriti i zone u kojima zagađivačima nema pristupa.

Dejan Ilić je još pre pet godina ovlašćen od vlade Nemačke da se bavi aerozagađenjem iz izduvnih gasova vozila i to kao njihov zvanični predstavnik u Komisiji Evropske unije za tu oblast.

On je tvorac jedne od najboljih baterija na svetu za električna vozila i komesar nemačke za pitanja ekologije automobila.

Njegov savet za Srbiju ovakvu kakava jeste je veoma jednostavan i primenjiv, jer u suprotnom zagađenje naročito centralnih delova grada biće toliko da se neće moći ni jednom mogućom merom suzbiti.

"Ja bih jasno napravio određene prstenove i do određenog prstena 1, 2, i 3 bi dolazili samo oni automobili koji bi imali najmanje moguće zagađenje. Znači automobili bi se ostavljali negde na periferiji sa normom 3 a oni koji imaju 6 ili 7 ili elektromobili bi imali slobodnu vožnju do centra Beograda", objašnjava dr Dejan Ilić iz Evropske komisije za ekologiju automobila.

Ilić pozdrvalja to što je Vlada Srbije odvojila milion evra za kupovinu hibridnih i električnih automobila ali i dodaje da bez valjane infrastrukture nema ni napretka.

Smatra da bi elektromobili, bicikli, ili još motori na elektropogon tj. na baterije imali čak besplatan parkiranje da bi narod bio motivisan ako hoće da se vozi da dođe do centra Beograda na jedan ekološki pozitivan način.

Ilić predlaže da se više iskoristi šinski saobraćaj tačnije "Beovoz" i njegove mogućnosti da se njime stigne u centar grada a odatle postoje razni načini da se ekološki prevezemo do određenog mesta.

Takođe, smatra da mi imamo dovoljno pameti i znanja, da ono što je već postojeće u svetu primenimo.