Borba za zaštitu reka – đubre u koritima i obale bez bedema uzrok poplava

Posle poplava 2014. godine, mnogo novca je uloženo u zaštitu izlivanja reka, ali i dalje ima dosta kriznih područja, a neretko lokalnom nebrigom muti se i kvalitet pijaće vode. Za upravljanje vodama u ovoj godini Vlada je izdvojila 4,35 milijardi dinara. Dodatnih 25 miliona evra opredeljno je i preko Kancelarije za javna ulaganja.

Za projekte zaštite vodotoka od poplava i erozije i održavanje vodnih objekta, koje će realizovati Republička direkcija za vode i preduzeće "Srbijavode" ide više od dve trećine odobrenog novca. A preostalim sredstvima finasiraće se gradnja kapitalnih investicija – dve akimulacione brane "Stubo-Rovni" kod Valjeva i "Svračkovo" kod Arilja.

Kažu, brana na "Rzavu" je prioritetan posao, jer utiče na snabdevnje vodom Čačka, Arilja, Požege i Gornjeg Milanovca.

"Otvaramo jedan veliki front radova koji nas, da kažem, tišti godinama, stabilizacija ove leve obale. Tu imamo velikih geoloških problema još od 2015. godine. Jedna delimična sanacija je urađena 2016. godine i praktično od tada radovi na ovoj levoj strani su stajali", ističe Zoran Barać, direktor JP "Rzav" iz Arilja.

U predzuzeću "Srbijavode" kažu da završavju velike poslove rekostrukcije: vodnih ojekata u Paraćinu, Savskih nasipa u Šapcu i Bogatiću i na reci Kolubari kod Valjeva. A podiže se i stepen bezbednosti vodotoka u Aleksincu, Novom Pazaru i Smederevskoj Palanci.

"Ono što je jako bitno, ove godine smo izdvojili i 220 miliona dinara za novi ledolomac. Znate da Srbija 20 godina nema ledolomac i zato je bitno da krenemo u izgradnju tog ledolomaca i u naredne tri godine Srbija će imati jedan nov ledolomac i nadamo se još jedan", navodi Goran Puzović, direktor JP "Srbijavode".

Sanacija lokalnih bujičnih reka

Dodatnih 25 miliona evra preko Kancelarije za javna ulaganja, usmereno je za radove na sanaciji lokalnih bujičnih reka i potoka u 28 gradova i opština koji su u protekle dve godine označeni kao visokorizični za poplave.

"Radi se i o obalama i utvrdama i o čišćenju korita tih reka, ali i o izgradnji bujičnih brana koji su izuzetno korisni objekti koji sprečavju da bujica sa uzvišenja, brda u reke sa sobom nosi čvrst materijal. Dakle, granje, šljunak, kamen", navodi Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

"Svedoci smo klimatskih promena, da se klima ubrzano menja i da se javljaju poplave u predelima gde ih ranije nije bilo. S obzirom da je Srbija brdsko-planinska zemlja i da imamo takozvane bujične poplave, jako je bitno da uređujemo i te male vodotokove da bismo živeli bezbednije", kaže Puzović.

Ipak, najvažnije je da lokalne sredine više vode računa o svojim vodotocima. Slike zapuštenih rečnih korita, reke zatrpane đubretom, rečne obale bez zaštitnih bedema, nisu retkost i ukazuju na nebrigu koja je glavni uzrok poplava.