Ulaganje u životnu sredinu košta, ali još više košta ako ništa ne učinimo

Evropski zeleni dogovor ima cilj da Evropa bude karbon-neutralan kontinent do 2050. godine, a to znači da sve zemlje treba da smanje emisiju štetnih gasova.

Šef sektora za saradnju Delegacije EU Ingve Engstrom kaže da to košta, ali da više košta ako ništa ne učinimo. Navodi da 390.000 ljudi godišnje u Evropi umre zbog zagađenog vazduha.

"Kada je reč o Srbiji, radi se o političkoj odluci da se primeni evropsko zakonodavstvo za unapređenje životne sredine. Nastavićemo sa finansijskom i stručnom podrškom", navodi Engstrom.

Dodaje da je zagađenje vazduha stvarni problem: "Možete da ga osetite, ali monitoring je razlog zašto sada reagujemo."

Radović najavljuje još 17 mernih mesta 

Merenje kvaliteta vazduha je omogućeno pretpristupnom pomoći Evropske unije. Po kvalitetu izveštavanja Agencije za zaštitu životne sredine, Srbija je na 13. mestu u Evropi.

"Srbija ima oko 25 postrojenja koja spadaju u kategoriju koja se naziva PR TR (Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci), to je evropska direktiva o kontroli prekograničnog zagađenja i sve te kompanije koje ispuštaju emisiju plaćaju za njih naknadu na godišnjem nivou koja ima za cilj pre svega da ih destimuliše da u budućnosti nastave sa proizvodnjom emisija, odnosno da ulože u modernizaciju svojih postrojenja, svakako najveći deo emisija ispusti Elektroprivreda Srbije", kaže direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović.

Uskoro će biti postavljeno još 17 mernih stanica za praćenje kvaliteta vazduha.

"Dok god ne koncipirano sistem zaštite i unapređenja životne sredine tako da ga integralno posmatramo u svim medijima: vazduh, voda, zemljište, biljni i životinjski svet, mi ćemo imati pojedinačno uspeha i pojedinačne padove", navodi ekspert UN za životnu sredinu Anđelka Mihajlov.

Procenjuje se da Srbija, kako bi primenila evropsko zakonodavstvo o zaštiti životne sredine – mora da uloži između 10 i 15 milijardi evra.