Šta uraditi da žrtve ne budu prepuštene same sebi

I dok se povećava broj dokumenata i službi pomoći žrtvama, četvrtina građana smatra da u Srbiji ne postoje službe podrške, više od 47 posto njih pomoć očekuje od policije, a čak dve trećine ne bi prijavilo krivično delo zbog nepoverenja ili straha, pokazalo je istraživanje u okviru projekta "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji".

Gostujući u Dnevniku RTS-a, psihoterapeut Biljana Slavković kaže da naši građani vrlo malo poznaju institucije, svoja prava, obaveze institucija, i to je manjak demokratskog znanja.

"Važno je da se građani informišu, da mogu da razumeju šta je ono što im pripada kada dožive neku povredu ili neku nepravdu", rekla je Slavkovićeva.

Kaže da je do sada postojalo dosta instituta i institucija, programa za podršku žrtvama, ali one možda nisu bile sistemski uvezane i često su žrve prepuštene same sebi. 

"Komentar da se ljudi neće javiti da potraže pomoć iz straha ili osude iz prakse je, nažalost, tako, građani tu prirodno i spontano reaguju možda na neka iskustva koja su oni već imali ili neko koga poznaju – a to je da se često žrtvama ne pruži pomoć kada treba da adekvatan način", istakla je ona.

Psihološka i pravna pomoć

Slavkovićeva kaže da je nevladin sektor zapravo najviše pružao tokom dve decenije direktnu pomoć žrtvama, kako na psihološkom planu, tako u okviru prvne pomoći - praćenje kontinuiteta.

"Naravno da ima dobrih slučajeva i u institucijama kada će predstavnici policije ili tužilaštva ili suda dobro odraditi svoj posao ali vrlo često ono što se dešava u institucijama da se žrtvama ne veruje, da one moraju da dokazuju više nego što bi trebalo, da su one nekad u funkciji sistema da služe da se dokaže krivično delo", upozorava Slavkovićeva.

Prema njenim rečima, nova strategija treba da stavi žrtvu u poziciju subjekta – da je ona važan učesnik i sa druge strane da se razume da svako krivično delo jako onemogućava osobu da nastavi da živi ako nema podršku. 

Prema njenim rečima, što je manje podrške, veća je šansa da se osoba ne oporavi.

Procena rizika 

Govoreći o službama podrške, Slavkovićeva kaže da kada se govori o rodno zasnovanom porodičnom nasilju, nasilju prema deci, seksualnom nasilju – imamo često propuste u sistemu.

"Učestvujem u obukama u saradnji sa raznim institucijama proteklih 15 godina, puno je obuka urađeno. Vidim problem u tome da se vrednosni stavovi i dalje ne menjaju, a to je neohodno da bismo mogli da sprovodimo određene mere – na primer da se žrtvi mora verovati", ističe ona.

Ako žrtva kaže da procenjuje da njen partner ima tendenciju da je ubije, Slavkovićeva kaže da ne smemo prema tome imati lični stav nego moramo raditi procenu rizika.

"Važno je da znamo da smo već doneli puno zakona i urađeno je mnogo treninga, raznih obuka, seminara za predstavnike svih u lancu, ali imamo visoku stopu femicida – ubistva žena, visoku stopu ponovljenih dela što je veliki problem za žrtve i mislim da je nekako tu kombinacija propusta između toga da kada imamo obučene stručnjake važno je da oni ostanu tu gde su rade svoj deo posla, da ih ne zamenimo ako dođe direktor u instituciju i, s druge strane, da stalno radimo na prevenciji, obuci", kaže ona. 

Svako može da postane žrtva 

Ističe da je važno da mediji ne izveštavaju senzacionalistički o krivičnim delima, nego da obučavaju potencijalne žrtve jer svako može da postane žrtva. 

To šta se u ovom društvu dešavalo proteklih 30 godina – danas imamo negativne posledice, a to su spirale nasilja, smatra Slavkovićeva.

Ako se bavimo vršnjačkim nasiljem u školi, a ne vidimo posledice, šta je dovelo dotle, samo ćemo gasiti požar, nećemo primetiti nasilje u porodici, kaže ona.

Govoreći o tome koliko je teško žrtvi da se oporavi, Slavkovićeva kaže da žrtva mora da prevaziđe osećanja krivice, a često joj se to nameće i osećanje da je doprinela da joj se to nešto dogodi.

"Ono što je najbitnije je to da svi postupamo na isti način, da poštujemo žrtvu, da joj omogućimo kontinuirani oporavak jer je ti ključno da bi neko mogao da prevaziđe traumatsko iskustvo", zaključila je Slavkovićeva.