Hoće li nastava jezika i gramatike biti odvojena od časova književnosti

Profesori su više puta ukazivali na slabost nastave srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama i posebno na "žrtvovanje" nastave jezika i gramatike u korist nastave književnosti. Zato smatraju da bi u srednjim školama treba razdvojiti nastavu jezika od nastave književnosti.

"Pa nekako bih rekla da je srpski jezik na klimavim nogama malo, da ga ne podržavamo dovoljno i da ta svest o značaju jednog nacionalnog jezika u isto vreme drži jednu naciju i njen identitet, da nam nije nekako na prvom mestu i da smo vrlo skloni da sklonimo taj srpski jezik u stranu zarad nekih drugih većih i zvučnijih jezika", kaže Ana Čekarević, profesorka gimnazije "Miloš Savković" u Aranđelovacu.

Prodekanka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesorka Ljiljana Bajić kaže da je problem u školama nedovoljan broj časova srpskog jezika. "Kada to kažemo mislimo i na nastavu književnosti, jer to je jedinstven predmet", dodaje Bajićeva.

Kako srpski jezik nema željeni i potrebni status u obrazovnom sistemu Srbije, onda je logično da mu status nije dobar ni izvan matične države, opominju filolozi. Kažu i da je ugroženo i nacionalno pismo – ćirilica, koja se polako potiskuje.

"Srpski jezik opstaje samo u okviru škole od osnovne do srednje škole, na univerzitetima samo na filološkim fakultetima, učiteljski fakulteti u Republici Srpskoj na dva univerziteta imaju vrlo mali broj časova srpskog jezika i definitivo srpski jezik je ugrožen, ali prvenstveno od nas samih", navodi Silva Dobraš, prosvetna savetnica Republičkog pedagoškog zavoda Republike Srpske.

Zato, smatraju profesori, nastavnu praksu i teoriju treba unaprediti kako bi se srpski jezik osnaživao i negovao.