Menja li koronavirus proceduru zbrinjavanja pacijenata iz regiona

Naši lekari spasili su život Albanki, lekari Urgentnog centra oživljavali nemačkog državljanina čak 50 puta. Na gama-nožu, koji Srbija ima već četiri godine, po pomoć je došlo i 90 stranaca, samo su neki od primera.

Svake godine u našoj zemlji zdravstvenu pomoć dobije više hiljada stranih pacijenata. Najčešće dolaze zbog kardiohirurških, neurohiruških, ortopedskih procedura.

Direktor Dečje klinike u Tiršovoj dr Siniša Dučić kaže da je u toku prethodne godine u ambulanti te ustanove pregledano oko 12.000 pacijenata iz regiona.

Tri stotine pacijenata je operisano, pedesetoro dece je operisano zbog urođenih anomalija kardiovaskularnog sistema, a 250 je operisano zbog ortopedskih problema, problema urogenitalnog trakta i oboljenja abdominalnih organa, navodi Dučić.

Prof. dr Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra Srbije ističe da je u KCS tokom 2018. lečeno oko četiri hiljade pacijenata iz regiona, najviše iz Republike Srpske, Distrikta Brčko, Crne Gore, Makedonije, Federacije BiH.

Direktor KC Niš prof. dr Zoran Radovanić naglađava da zbog blizine Niša Koridoru 10, deonicama ka Bugarskoj i Makedoniji, veliki broj je pacijenata dolazi zbog saobraćajnih nesreća – trauma, kardiovaksularne hirurgije.

"Sve je regulisano sa RFZO, postoje sporazumi o saradnji, imamo lekova i za te pacijente", ukazuje Radovanović.

Mnogo veća opreznost tokom epidemija

U situacijama, kada vladaju epidemije, ili kada postoji opasnost za unošenje određenih bolesti, opreznost je na svim nivoima mnogo veća, a komunikacija između Zavoda za javno zdravlje i zdravstvenih ustanova, svakodnevna.

"Ako se posumnja na neku zaraznu bolest, pacijent se izoluje tokom pregleda, ako je neophodno da se primi u bolnicu, na svakom odeljenju postoji izolozacija", ističe Siniša Dučić.

Milika Ašanin navodi da je bilo više sastanaka sa Službom za bolničku epidemiologiju i sa Centralnom komsijom za bolničke infekcije, za zarazne bolesti KCS gde su definisane procedure koje se sprovode u tercijarnoj ustanovi.

Prof. dr Darija Kisić Tepavčević sa Instituta za javno zdravlje "Batut" naglašava da je organizacija srpskog zdravstvenog sistema zasnovana na humanim principima.

"Ukoliko se pojavi neko urgentno, po život ugrožavajuće stanje, tada nam je prioritet zdravlje pacijenta bez obzira odakle dolazi", ukazuje dr Kisić Tepavčević.

Dodaje da se tada primenjuju sve mere predostrožnosti, ako je reč o stanjima koja nisu urgentna, potom se sprovode određene procedure – pregledi koji se obavljaju pre prijema u bolnicu.

Zarazne bolesti ne poznaju granice, a često ne daju nikakve simptome, ne primećuju se golim okom, a šire se. Zato sada naša zemlja, ima pojačanu saradnju sa zdravstvenim sistemima u okruženju i Svetskom zdravstvenom organizacijom.