Istraživanje UNDP-a o međuetničkim odnosima na KiM

Kako je saopštio UNDP, cilj istraživanja "Puls javnosti – pomirenje i suživot, percepcije etničkih zajednica na Kosovu 2019" bio je da prouči kako institucije, donatori i međunarodne organizacije na Kosovu mogu da na najbolji način podrže pomirenje.

Anketa je obuhvatila 451 ispitanika u sedam multietničkih opština: Prizren, Južna Mitrovica, Severna Mitrovica, Kamenica, Štrpce, Gračanica i Istok.

Rezultati istraživanja  

Oko 47 odsto ispitanika smatra da je učešće međunarodne zajednice veoma važno, a 31 da je donekle važno.

Većina ispitanika u opštinama Gračanica (92 odsto) i Severna Mitrovica (73) navodi da je donekle veoma neugodno živeti u multietničkom okruženju, a pored toga, većina ispitanika iz Severne Mitrovice smatra da pomirenje nije neophodno (60).

Iako se etničke grupe razlikuju u shvatanju koncepta pomirenja, slažu se oko toga da su kažnjavanje lica koja su izvršila zločine tokom oružanog sukoba i izgradnja dobrih međuetničkih odnosa od presudnog značaja za postizanje pomirenja na Kosovu.

Učesnici ankete smatraju da postoji puno "otvorenih rana" iz oružanog sukoba 1998–1999. godine koje bi trebalo da se saniraju pre nego što bi moglo da dođe do pomirenja, između ostalih i problem nestalih lica.

Skoro polovina ispitanika nezadovoljna je radom javnih institucija na Kosovu u promovisanju pomirenja. 

Pored toga, ispitanici smatraju da javne institucije nisu učinile dovoljno toga da podrže žrtve kršenja ljudskih prava tokom oružanog sukoba 1998–1999. godine.

Ko ne želi pomirenje

Javna bezbednost je predmet zabrinutosti za 46 odsto Srba koji navode da se osećaju bar donekle nebezbedno.

U istraživanju Srbi su naveli da Albanci ne žele da se pomire, a Albanci su naveli da su Srbi oni koji ne žele pomirenje.

Međutim, anketa je otkrila da većina pripadnika obe etničke grupe podržava međuetničko pomirenje na Kosovu.