Marković za RTS: Nijedan narod nema ovakav praznik

Srbija danas slavi svoj Dan državnosti. Obeležava se na Sretenje, u znak sećanja na 1804. godinu kada je u Orašcu, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, počeo Prvi srpski ustanak.

Istog dana 1835. godine, na Velikoj narodnoj skupstini u Kragujevcu, proglašen je prvi Ustav Srbije - Sretenjski ustav.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Predrag Marković je rekao da moramo stalno da ponavljamo koliko je to divan praznik, jer ustanak zvuči uobičajeno.

Prema njegovim rečima, srpska revolucija 1804. godine je prvi događaj gde se jedan mali narod sam oslobodio i stvorio izuzetno napredno društvo.

"Nijedan narod nema takav praznik, to nam je bilo malo pa smo u prvoj generaciji posle toga, doneli najslobodoumniji Ustav u Evropi, istočno od Belgije i Francuske", ističe Marković.

Srbija obeležavao dva velika događaja. Narodna skupština je 2001. godine usvojila kao zvanični praznik. "Sretenje tako spaja ratničku borbu za slobodu Srba od Turaka i početak moderne evropske demokratije", rekao je tada Marković.

"Narod koji je bio toliko ugrožen da su se vođe okupile u jednoj jaruzi i krile se po šumi kao zveri u jednoj generaciji se sopstvenom borbom oslobodio", kaže Marković.

To kaže Marković, ljudi teba da znaju i da se ponavlja.

Prva zemlja koja je ukinula feudalizam 

"Srbi su radili da se oslobode od vlasti ogromne moćne sile kao što je turska carevina i uspeli su da 1835. postanu najslobodniji narod u Evropi", kaže on.

Ustav Dimitrija Davidovića rađen je po ugledu na Belgiju i Francusku. Ti demokratsku ustavi su kasnije usvojeni u celom svetu, dodaje Marković.

"Ali treba imati u vidu da smo prva zemlja koja je ukinula feudalizam. Dok kod naš braće Rumuna 1835. još postoje robovi, svaki Srbin je slobodan građanin. Mi smo generacijama i po pravima i slobodama bili smo ispred Rumunije, Austrougarske, Rusije", kaže Marković.

To što neko ne zna šta slavimo kriv je i školski sistem, kao i mediji, smatra Marković jer u većini najava se to formalno ističe.

"Naš ustanak je jedini koji je uspeo i to je ono što je veličanstvneo u tom ustanku iz 1804. godine", kaže istoričar.

"Francuski zasad u srpskoj šumi" 

Govoreći o tome koliko su odredbe iz ustava primenljive, Marković kaže da je bitno da je jedan samovoljan vladar kao što je bio knez Miloš imao toliko državničke mudorsti da pusti Davidovića da napravi i donese nešto - kako su govorile strane diplomate, "francuski zasad u srpskoj šumi".

Prema njegovim rečima, važnije od ustava koji je kratko trajao je da je Srbija formirana kao zemlja jednakih i slobodnih i to je prva takva država u celom regionu.

Koliko je Srbija bila blizu Evrope u tom periodu, Marković kaže da se približavala munjevitom brzinom.

"Dovoljno je da pogledate kako izgleda knjaz Miloš, a kako njegov sin knez Mihajlo. Miloš izgleda kao turski paša, a knez Mihajlo je evriopski princ, u jednoj generaciji mi smo od turske raje koja se krije u šumi postali jedan, ne samo evropski narod, već vodeći evropski naord", ukazuje Marković.

Za prvih 100 godina Srbija je 10 puta umnožila broj stanovnika pošto je bila kao Kalifornija, obećana zemlja, rekao je Marković.

Srbija će danas brojnim manifestacijama obeležiti praznik.