Profesori smatraju da treba uvesti veći broj časova srpskog

Srpski jezik kao nastavni predmet nema željeni, potrebni i očekivani status u obrazovnom sistemu Srbije, smatraju učesnici 61. Republičkog zimskog seminara. U radu trodnevnog skupa, čija je glavna tema status srpskog jezika u zemlji i dijaspori, učestvuje oko 1.500 nastavnika iz zemlje i regiona.

U mlađim razredima za srpski jezik je planirano pet časova, dok Francuzi u istom uzrastu svoj maternji jezik imaju deset puta nedeljno. Profesori smatraju da treba da se uvede veći broj časova nego što ih sada ima.

"To se može postići izbornim programima, izbornim predmetima, koji bi prikazali koliko je važno jezičku kulturu razvijati, a naročito kompetencije učenika koje se tiču i njihovog govora i njihovog pismenog izražavanja", kaže predsednica Društva za srpski jezik i književnost Srbije Zona Mrkalj.

Prosvetna savetnica Republičko-pedagoškog zavoda Republike Srpske Silva Dobraš kaže da je potrebno uvesti predmete koji u bazi imaju pravopis, jezičku kulturu i definitivno negovati ćirilicu.

Esnaf podseća i da treba povećati broj lektorata u inostranstvu.

"Republika Srbija u ovom trenutku nema lektora u Moskvi. Ako nemamo lektora u Moskvi, što bismo ga imali na drugim mestima, a nekada je deset hiljada studenata na svetskim univerzitetima učilo srpski jezik. To je prosto zadatak države, da se vide bilateralni sporazumi, gde može. Dakle, ako mi imamo lektore iz Španije u Beogradu, zašto ne bismo imali lektore srpskog u Šaniji", kaže Veljko Brborić, potpredsednik Društva za srpski jezik i književnost Srbije.

V. d. dekana Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljiljana Marković kaže da smo preko svojih akademskih veza na prestižnim svetskim univerzitetima kao što je univerzitet "Lobačevski" u Nižnjem Novgorodu, Azerbejdžanski univerzitet stranih jezika u Bakuu, kao Univerzitet u Osaki u Japanu, uspeli da uspostavimo nastavu srpskog jezika i srpske kulture, a zatim na "Sapienci" u Rimu.

Filolozi ponavljaju da bi trebalo razmisliti da se srpski jezik kao izborni predmet uvede i na mnoge fakultete. One koji žele da budu učitelji ili profesori trebalo bi školovati o trošku države, obezbediti im stipendije ili kredite. Tada bi, smatraju, imali bolje i motivisanije učitelje i profesore srpskog jezika, pa bi samim tim i status jezika bio bolji.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.