Migranti se mobilišu preko društvenih mreža, šta stoji iza toga

Okupljanje i pokušaj migranata da uđu u Mađarsku preko Kelebije nije prvi pokušaj da da se ljudi koji mesecima čekaju domognu sledeće tačke na svom putu ka konačnom odredištu. Ni ovaj pokušaj nije prošao, migranti su vraćeni u prihvatne centre u Srbiji.

Pred Kelebijom je bila grupa od 300-400 migranata, a Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila naveo je, gostujući u Jutarnjem programu, da su oni uglavnom došli iz arapskih zemalja, ali da su do granice stigli iz kampova u Srbiji, kao i salaša i napuštenih mesta.

Dodaje da se izvan prihvatnih centara nalazi oko 1.000 migranata, koji su na otvorenom i većina pokušava da se domogne EU.

Đurović kaže da se uglavnom radi o porodicama sa malom decom, koje su se okupile duž graničnog pojasa, što je način da skrenu pažnju na svoj položaj.

"To su potezi očajnih ljudi, koji su zaglavljeni na putu ka boljem sutra", ističe Đurović.

Što se tiče mogućnosti da su migranti izmanipulisani, da im je neko sugerisao da pokušaju silom da prođu, navodi da nema saznanja o tome.

"Društvene mreže veoma važne"

Čini se, kako dodaje, da su komunicirali preko društvenih mreža i ističe da je taj način komunikacije veoma važan.

"To je način na koji mogu da se mobilišu, da se organizuju i skupe negde. Verovatno će se to dešavati i u budućnosti. Ne bih rekao da iza toga stoji neka ozbiljna organizacija", kaže Đurović.

Objašnjava da je izbeglici potrebno između dve i tri godine da, od trenutka kada dođe u Srbiju, pređe granicu i da u tranzitnoj zoni zatraži azil, i najverovatnije bude odbijen i vraćen u Srbiju.

"To je jedan od razloga koji ovakve nevoljnike tera na pokušaje da se domognu boljeg života", zaključuje Đurović.