Uprkos zabrani, i dalje smo na poslu izloženi duvanskom dimu

Zbog fabrika, termoelektrana, saobraćaja i ložišta, vazduh u gradovima zagađen je oko tri meseca godišnje. Da bi se taj problem rešio potrebno je mnogo vremena i novca. Zagađenje duvanskim dimom u kafićima i restoranima traje cele godine, a moglo bi da se reši za jedan dan.

Zaposleni koji moraju da trpe dim na radnom mestu imaju 24 odsto veći rizik obolevanja od raka pluća, dok taj procenat raste i do 100 odsto uz veoma visoku izloženost.

"Zbog pušenja u Srbiji umre između 15.000 i 20.000 ljudi, to je više nego zbog zagađenog vazduha. Da ljudi ne puše imali biste deset puta manje obolelih od raka pluća. Dolazi vreme da se prihvati novi zakon o području kontrole duvana naročito kako bi se zaštitila deca", navodi dr Marijan Ivanuš, direktor Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji.

Uprkos zabrani, trećina stanovništva izložena je duvanskom dimu čak i na radnom mestu, a šest odsto i u školskim ustanovama.

"Trebalo bi da se pušenje zaista striktno zabrani tamo gde boravi više ljudi na javnim mestima uključujući i ugostiteljske objekte. Nije poznato da je došlo da smanjenja profita i da su ljudi manje išli u restorane ako je zabranjeno pušenje", navodi prim. dr Elizabet Paunović, konsultant UN za zdravlje i životnu sredinu.

U Americi se mere za kontrolu duvana primenjuju već tri decenije.

"Ima jedna jako dobra studija koja je pokazala kako je za 26 godina od 1991. do 2017. smanjen broj umrlih od malignih bolesti. Smanjen je znači broj umrlih od raka pluća kod muškaraca za 50 odsto, a kod žena za 26 odsto", navodi Srmena Krstev, predsednica Republičke stručne komisije za kontrolu.

Gotovo sve evropske zemlje proterale su duvanski dim iz svih zatvorenih javnih prostora.

"Prvi efekat koji se pokazao relativno brzo je smanjenje broja infarkta", ocenjuje Ivanuš.

Svakoga dana u svetu se proda 18 milijardi cigareta, a isto toliko opušaka, kojima su potrebne decenije da se razgrade, zagađuje prirodu.