Pašalić: Borba protiv ekstremizma dug prema žrtvama Holokausta

"Stradanje pripadnika jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu jasno upozorava na strahote ka kojima vode netolerancija i diskriminacija, čak i kada se događaju kao pojedinačni i izolovani incidenti", ukazao je Pašalić u saopštenju povodom 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Podseća da je i sistematski progon Jevreja, u kome je stradalo više od šest miliona nedužnih žrtava, počeo izolovanim slučajevima kršenja ljudskih prava, a završio se gotovo potpunim istrebljenjem tog naroda.

"Srbija je i sama bila žrtva bezumne politike nacista, budući da su se na njihovom putu, kao pripadnici „niže rase", sem Jevreja našli i Srbi, Romi i drugi slovenski narodi", napominje Pašalić.

On ističe da se samo negovanjem duha tolerancije, suživota i uvažavanja različitosti može pokazati da smo odgovorni prema prošlosti i da smo svesni svoje obaveze da gradimo i dalje razvijamo društvo u kojem će se koncept ljudskih prava primenjivati univerzalno, bez ikakve diskriminacije.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u Evropi, Generalna skupština je ukazala na potrebu reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje, navodi se u saopštenju.