Imate utisak da vas šef ne voli? To ne znači da ste diskriminisani

Lično iskustvo diskriminacije u njenom pravom značenju neravnopravnog tretmana zbog nekog ličnog svojstva iskusila je trećina anketiranih.

"Kao najčešće razloge za diskriminaciju anketirani navode članstvo u političkim i sindikalnim organizacijama, starosno doba, pol, bračni i porodični status", kaže za emisiju "U središtu pažnje" Radio Beograda 1 Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Ona ističe da najveći broj pritužbi stiže od žena zbog diskriminacije u vezi sa materinstvom i negom deteta, a praksa je pokazala i da se žene nakon povratka sa porodiljskog odsustva spuštaju na niže plaćeno radno mesto ili da čak u najgorim slučajevima dobijaju otkaz.

Svi su, međutim, saglasni da su najdiskriminisanije grupe na tržištu rada osobe sa invaliditetom, stariji radnici i radnice, Romi, osobe koje žive sa HIV-om, migranti, siromašni i LGBT populacija, ukazuje poverenica.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da su česte druge povrede prava na radu kao što su mobing, zlostavljanje, nezakoniti otkaz, međutim ljudi svaku nepravdu doživljavaju kao diskriminaciju:

"Nije svaka nepravda diskriminacija a posebno nije utisak da je neko diskriminisan jer ga šef ne voli."

Poverenica je predstavila i najvažnije preporuke proistekle iz izveštaja i istraživanja koje imaju cilj da što više aktera na tržištu rada – poslodavaca, sindikata i institucija, planski i sinhronizovano deluju kako bi se kroz poštovanje ljudskih prava svih, a naročito osetljivih društvenih kategorija stanovništva unapredilo stanje u oblasti rada i zapošljavanja, povećao životni standard i smanjio osećaj opšte obespravljenosti.

Neophodno je obezbediti efikasnije mehanizme kontrole poštovanja propisa, kao i postupanje u radnim sporovima.

Kako se Srbija bori protiv nasilja

Ekspertska grupa Saveta Evrope za borbu protiv nasilja u porodici GREVIO u svom prvom izveštaju o primeni Istanbulske konvencije u Srbiji kaže da podržava napore srpske vlasti u iskorenjivanju rodno zasnovanog nasilja, ali naglašavaju da i dalje postoje problemi koji zahtevaju hitne odgovore.

"Uvođenje hitnih službi je značajno povećao sam sistem zaštite, od 2012. godine broj optuženih je u konstantnom porastu, međutim, i dalje je broj osuđenih vrlo nizak", ističe poverenica.

Besplatna pravna pomoć je važna za sve, s obzirom na to da su najviše izložene nasilju pripadnice nacionalnih manjina i to prvenstveno Romkinje, žene i devojke, kao i žene sa invaliditetom, migrantkinje i tražiteljke azila, kaže Brankica Janković.

Antisemitizam – mi i Evropa

Dan sećanja na žrtve Holokausta obeležiće se 27. januara.

"Ja sam vrlo ponosna što mi u Srbiji nemamo problem sa antisemitizmom sa kojim se suočavaju druge evropske države i što je broj pritužbi izuzetno nizak kada je u pitanju diskriminacija nacionalnih manjina", ukazuje poverenica i ocenjuje da se u Evropi beleži porast govora mržnje.

Danas ima mnogo više prostora da se izražava mišljenje pod velom anonimnosti pre svega na društvenim mrežama. U Nemačkoj se na to odgovorilo ogromnim pooštravanjem kazni.

Poverenica je na Međunarodnoj manifestaciji "Kako i zašto se sećamo" u Novom Sadu rekla da je sećanje na događaje koji su obeležili najveće moralno i ljudsko posrnuće naša obaveza i dug prema prošlosti, prema milionima ljudi koji su žrtvovani da bismo mi danas dobili šansu.

Šansu da izgradimo zajedničku budućnost, a da bismo u tome uspeli moramo posebnu pažnju da posvetimo edukaciji mladih.

"Jako je važno da u školama kroz nastavu i vannastavne aktivnosti deca neguju sećanje na žrtve Holokausta, da se tu upoznaju sa istorijskim činjenicama kako bi kasnije mogli da se odupru pokušajima revizije istorije", zaključila je Jankovićeva.