Treba da se menja "patrijarhalna svest", nije normalno da žena bude žrtva

Koliko Srbija, kao potpisnica Istanbulske konvencije, poštuje njene preporuke i standarde? Zakoni su nam bolji ali i dalje ima problema zbog kojih treba hitno da reagujemo da bismo žene zaštitili od nasilja, ocenjuje GREVIO ekspertska grupa Saveta Evrope koja prati tu oblast.

O detaljima prvog izveštaja, sačinjenog na osnovu podataka naših državnih institucija i civilnog sektora, za Dnevnik RTS-a govorila je izvestiteljka za Srbiju u ekspertskoj grupi Grevio, Simona Lanzoni.

Kaže da ne postoji nijedna zemlja koja se u potpunosti usaglasila sa Istanbulskom konvencijom. Ističe, međutim, da je Srbiji potrebno više specijalizovanih centara za žene.

"Potrebno je više sigurnih kuća. Imate ih samo devet, to nije dovoljno. Na svakih 20.000 stanovnika trebalo bi da postoji jedna sigurna kuća", rekla je Simona Lanzoni.

Poslednjih dvadeset godina u Srbiji je poražavajuća statistika o nasilju nad ženama. Gotovo svakih deset dana po jedna žena izgubi život u porodičnom ili partnerskom nasilju. Uvodimo mere, popravili smo zakonsku regulativu, ali ne smanjuje se broj nasilnika. Šta ne radimo kako treba?

- To može da bude i pitanje sprovođenja zakona, ali postoji patrijarhalna svest koja ne dozvoljava da se postigne rodna ravnopravnost. Dok se ne promeni ta svest, uverenje da je normalno da žena bude žrtva, neće doći ni do poboljšanja.

Što se tiče sprečavanja nasilja nad ženama mediji igraju važnu ulogu, posebno kako govore o svim oblicima nasilja. Mediji mogu utiču da se promene stigmatizacija žena i određeni stereotipi. Zatim je važno obrazovanje. Treba ojačati svest i kampanje o nasilju nad ženama.

I na kraju, važne su obuke za sve koji su u to uključeni, a to su, policija, socijalna zaštita i pravosuđe, obrazovni sektor, psiholozi, advokati. Tako će se poboljšati situacija u vezi sa zaštitom i kažnjavanjem.

Zamera nam se što u skladu sa Istanbulskom konvencijom nismo prepoznali sve vrste nasilja nad ženama, već je fokus na porodičnom nasilju. Koje to vrste nasilja nismo prepoznali?

- Postoje zakoni u vezi sa svim krivičnim delima koji nisu potpuno usaglašeni sa zahtevima Istanbulske konvencije. Tako da ima dosta prostora za poboljšanje svakog zakona. I zakona o nasilju u porodici, i o seksualnom uznemiravanju, i nasilnim brakovima. Dakle, neophodno je da se u sve te zakone uvedu standardi Istambulske konvencije.

Raste broj optuženih, ali ne i osuđenih za nasilje nad ženama i decom? Da li to znači da ne umemo da kaznimo nasilnike?

- Moramo imati više dokaza u osuđujućim presudama, veoma je mali broj osuđujućih presuda, pa je vrlo važno osnažiti pravosudni sistem, i tužioce. Sigurna sam da je dosta poboljšanja nastalo posle donošenja zakona protiv nasilja u porodici. Sigurna sam da će institucije itekako da poprave tu situaiciju. Mi moramo da imamo poverenje u institucije.

Iako smo među prvima potpisali Istambulsku konvenciju, pred zakonom silovanje nismo dobro definisali. Kako to da definišemo?

- Zakon koji sankcioniše silovanje nije u potpunosti u skladu sa Istanbulskom konvencijom, Ova konvencija govori o tome da se donose zakoni na osnovu konsenzusa. Konsenzus je zaista najvažniji, ključni preduslov za donošenje zakona.

Druga stvar je da se obezbede centri i službe za zaštitu, u Srbiji ih ima samo nekoliko i većina se nalazi u Vojvodini. Dakle, potreban je Centar za upućivanje žrtava seksualnog nasilja, gde žene mogu da dobiju prave usluge koje su potrebne i da imaju nekoga ko se brine o njima da bi mogle da započnu novi život.