Pregled štampe (13. 01. 2009.)

Dnevni listovi danas pišu o šteti koju nam je ostavio spor Rusije i Ukrajine o isporuci gasa, ko je sve zaineteresovan za „Kolubaru" i „Obrenovac", koliki je porez na Mladića, koliko odbrojava Biljana Plavšić, ...

Gubici veći od investicije u Banatski Dvor

Rusija se obavezala da će u utorak u 8 sati po srednjoevropskom vremenu ponovo početi da isporučuje gas Evropi, a očekuje se da ruski gas u našu zemlju stigne za dva-tri dana. Niko od nadležnih ne daje procene kolike su štete naše privrede zbog zastoja u radu usled nedostatka ovog energenta, ali iz Unije poslodavaca poručuju da je za sada gubitak veći od 1,5 milijardi dinara.

Pored toga, Srbija je zbog nedostatka zaliha gasa proteklih dana bila primorana da ovaj energent kupuje od evropskih zemalja po višoj ceni.

Srbija od četvrtka, 8. januara, dobija isporuke gasa najpre iz Mađarske, a zatim i Nemačke, što uz milion kubnih metara gasa koliko se dobija iz domaće proizvodnje i skladišta omogućuje podmirenje potrošnje toplana, domaćinstava i prioritetnih potrošača, ali ne i industrije.

Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa", očekuje da će u naredna dva-tri dana biti normalizovano snabdevanje gasom u celoj zemlji i svih potrošača.

- Od momenta pokretanja procedure biće potrebno od 36 do 48 sati da gas stigne do nas i od 12 do 24 sata da mi stabilizujemo sistem - rekao je Dušan Bajatović.

On je u izjavi za „Blic" rekao da su ad hok isporuke gasa, a to su isporuke od Mađarske i Nemačke, uvek skuplje, ali da su u odnosu na berzanske cene „sasvim korektne".

- Mi sada hiljadu kubika gasa plaćamo oko 500 dolara, a gas koji kupujemo od Rusa oko 450 dolara. Ipak, mislim da se, s obzirom na situaciju, ovakva ponuda može smatrati opravdanom - objašnjava Bajatović.

Da Srbija ima skladište gasa iz koga bi mogla da koristi uskladišteni plavi energent, i finansijski bi mnogo bolje pregurala krizu. Ovako, naša zemlja za oko pet miliona kubika gasa koji dobija svakog dana od Mađarske i Nemačke, dnevno plaća oko 2,5 miliona dolara, što je za oko 250.000 dolara više nego za gas koji bi u normalnim okolnostima stizao iz Rusije ili bio crpen iz skladišta gasa.

Zbog nedostatka gasa, trpi i domaća privreda, a Bajatović ne zna kolike će gubitke pretrpeti srpske kompanije zbog energetske krize.

Ja ne mogu da procenim koliki je gubitak naše privrede zbog ove krize, ali je on sigurno veći nego što košta obnavljanje Banatskog Dvora. Za stavljanje skladišta u Dvoru u operativno stanje potrebno je 21.800.000 evra da bismo mogli da u njega utisnemo tri i izvlačimo pet miliona kubika gasa - ističe Bajatović.

ČEZ bi da gradi „Kolubaru" i „Obrenovac"

Izgradnja dve elektrane u Srbiji vrednosti 1,6 do 1,9 milijardi evra biće u 2009. godini jedna od najvećih „energetskih" investicija u ovom delu Evrope. Sudeći po dostupnim informacijama, svetski energetski giganti s nestrpljenjem očekuju 20. januar, kada će srpsko Ministarstvo rudarstva i energetike objaviti javni poziv u „Fajnenšel tajmsu" za preuzimanje dokumentacije za projekte izgradnje termoelektrana „Kolubara B" i „TENT-B3".

Ukoliko bude mnogo zainteresovanih, kako se naslućuje, borba lobista inostranih kompanija za dobijanje ovog posla mogla bi da baci u senku sva događanja oko prodaje Naftne industrije Srbije. Moglo bi se čak i špekulisati da će kompanija koja dobije posao i obrazuje zajedničko preduzeće sa Elektroprivredom Srbije za izgradnju ovih elektrana imati velike šanse u privatizaciji EPS-a, ukoliko se država kasnije odluči za privatizaciju kao model restrukturisanja ovog javnog preduzeća.

Prva faza u ovom projektu je kvalifikaciona, i u njoj će zainteresovani investitori otkupom dokumentacije steći uvid u projekte i uslove ulaganja, a zatim će u narednih šest meseci njihovi stručnjaci praviti analize i proceniti da li im ponuđeni uslovi odgovaraju.

Druga faza treba da ponudi odgovore koje su firme zainteresovane i kakva je njihova finansijska i tehnička ponuda. Zatim bi, krajem ove godine, trebalo da sa jednom ili dve firme koje su dale najbolje ponude bude potpisan predugovor, kao i ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća. To znači da bi najranije početkom 2010. godine otpočeli radovi na izgradnji oba energetska postrojenja.

Očekivanja su da konkurencija za navedene projekte bude veoma jaka. Neke kompanije, poput nemačke RWE, 2005, i ruske „Inter RAO", prošle godine, pokušavale su godine da na mala vrata, kao strateški partneri dođu do posla ili što bolje startne pozicije.

Aleksandar Obradović, generalni direktor češke nacionalne kompanije ČEZ u Srbiji, ističe da su zainteresovani i za izgradnju obe elektrane, ali i za privatizaciju celog EPS-a, ako do nje dođe.

Da će ovo biti uzbudljiva trka svedoče i reči Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije i ministra nauke, koji je krajem prošle godine najavljujući potpisivanje memoranduma o saradnji Srbije i nemačke oblasti Baden-Virtemberg rekao da energetski gigant EON pokazuje ogromno interesovanje za tendere.

Slobodan Ružić, bivši zamenik ministra energetike, očekuje da će se najjače kompanije javiti na konkurs i da svetska ekonomska kriza neće nikoga sputati da se javi, jer je električna energija veoma tražena roba na tržištu.

Kompanije koje daju najbolje ponude uneće u novu firmu novac i tehnologiju, dok će EPS iza sebe imati nekretnine i ulaganja u rudnike. Koliki će biti udeo EPS-a, a samim tim i države kao partnera u budućoj kompaniji, niko od nadležnih u Srbiji nije želeo da kaže, jer će se o tome tek razgovarati sa potencijalnim suinvestitorima.

Kada je reč o „Kolubari B", EPS očekuje da njegov ulog u novoj firmi bude srazmeran vrednosti davno kupljene opreme za taj objekat, ali i tržišnoj vrednosti lokacije. A vrednost udela države u novom bloku u TENT-u (od koga se očekuje da poveća energetsku efikasnost najmanje 20 odsto) zasnivaće se na vrednosti zemljišta.

EPS će, kako „Politika" saznaje, u oba projekta uložiti više od 700 miliona evra, prevashodno u otvaranje novih ugljenokopa u Kolubari. Da li jednog ili dva kopa, pokazaće studije koje se trenutno rade, što će omogućiti da nova firma, ili firme, potpiše ugovor sa Rudarskim basenom „Kolubara" o garantovanim isporukama uglja.

Porez na Mladića 140.000 evra!

Ukoliko baš vi imate informaciju o tome gde se nalazi odbegli general Ratko Mladić i prijavite ga na telefon BIA 9191, a on stvarno bude uhapšen na osnovu vaše dojave, dobićete od države u roku od 15 dana milion evra u dinarskoj protivvrednosti. Međutim, moraćete da platite i porez od čak 14,1 milion dinara!

Tako će vam u džepu ostati tek nešto više od 80 miliona dinara ili oko 850.000 evra (računica pravljenja po kursu od 95 dinara za evro).

Porez na nagradu za hvatanje drugog haškog optuženika Gorana Hadžića je manji jer je manja i nagrada: onaj ko ocinkari bivšeg predsednika RSK dobiće 250.000 evra, a porez koji bi morao da plati jeste oko 3,4 miliona dinara. Inače, prema informacijama iz policije, novac za Mladića mogu da dobiju svi, čak i radnici službi bezbednosti!

U Ministarstvu finansija Presu je rečeno da, bez obzira što je reč o nagradi koju je raspisala država, onaj ko dobije novac za hapšenja Mladića i Hadžića mora da plati porez na dohodak građana.

Direktor Uprave za trezor Ivan Maričić kaže za Press da bi novac za isplatu nagrade za hapšenje haških begunaca mogao da bude isplaćen za „nedelju ili dve" od dana kada ministar finansija da nalog.

- Ukoliko je država predvidela isplatu u tu svrhu, Trezor postupa po odluci o upotrebi tekućih budžetskih rezervi koje su predviđene u budžetu. Odluku o isplati mora da odbori ministar finansija i novac bi vrlo brzo mogao da bude isplaćen, najkasnije za nedelju-dve - Maričić.

Na drugoj strani, i Mladić bi se „opario" ako bi se predao ili bio uhapšen. On bi odmah dobio tačno 2,33 miliona dinara! Toliko novca se, naime, nalazi na njegovom ličnom računu u Fondu za socijalno osiguranje Ministarstva odbrane pošto general već godinama ne podiže penziju.

Poslednja generalova penzija isplaćena je u decembru 2005. godine, tako da se već pune dve godine novac gomila. Mladić uredno dobija i sve povišice, kao i ostali penzioneri u Srbiji.

Penzija bivšeg komandanta Vojske RS, bez doprinosa, trenutno iznosi oko 68.000 dinara. Ovaj novac generalu Mladiću niko ne može da oduzme, ali je uslov da bi pare bile podignute da Mladić bude uhapšen, odnosno da sud donese odluku o deblokadi računa. Tek tada je moguće da najtraženiji haški optuženik ovlasti nekoga da podigne novac umesto njega.

Mirna čeka slobodu u oktobru

Pojavila se u sivoj pamučnoj trenerci i belim patikama. Uredno očešljane, zalizane, prosede kose. Sive oči Biljane Plavšić su svetlucale od zadovoljstva: - Pomaže Bog! Srećna vam Nova godina! - rekla je i tri puta se poljubila sa protom Draganom Mijajilovićem, parohom crkve iz Geteborga, koji je u nedelju došao da je poseti, pričesti i ispovedi.

- Bog vam pomogao Biljana! Vidim da ste raspoloženi. Kako ste, inače? - upitao je prota. - Jako dobro. Bogorodica sa ikone u mojoj sobi, a koju ste mi vi poklonili, svakog dana mi se smeši. Verujem da to sluti na dobro! - odgovorila je Biljana Plavšić uz veseli smeh.

Ovaj dijalog se vodio u nedelju u ženskom zatvoru Hisenberg, smeštenom u zaleđenim oranicama i šumama srednje Švedske. Kaznionica je udaljena 330 kilometara od Geteborga i 200 od Stokholma. U njemu Biljana Plavšić služi kaznu od 11 godina, koju joj je izrekao Haški sud.

Nije nam otkrila razloge svoje radosti, ali smo u Upravi zatvora saznali da je 2009. godina za nju veoma važna. Uprava ženskog zatvora Hisenberg planira da je izvede u obližnji grad Orebro. Biće to prvi put da se "ovaj ratni zločinac iz Srbije", kako je Šveđani zovu, nađe na slobodi. I, provede noć van svoje zatvorske ćelije.

Uprava zatvora izvešće Biljanu Plavšić na vikend u grad Orebro, udaljen 26 kilometara od kaznionice u pratnji dve uniformisane čuvarke. Kada će se to dogoditi ona ne zna, jer po zatvorskim pravilima, takva odluka će joj biti saopštena sat vremena pre izlaska.

Istovremeno, uprava zatvora je počela da piše svoj predlog Vladi Švedske za oslobađanje Biljane Plavšić posle isteka dve trećine njene kazne, što će se dogoditi krajem juna ove godine - saznali smo u upravi zatvora Hisenberg.

Zamoljena da komentariše taj potez uprave i najavu podnošenja nove molbe za oslobađanje, ona kaže: - Željna sam slobode! Verujem da ću posle dve trećine biti oslobođena i da ću u oktobru napustiti Hisenberg.

Planira da živi u Srbiji. Prota Dragan Mijajilović dosta ozbiljno kaže: - Dakle, vidimo se u Beogradu! - Vidimo se u Beogradu! U oktobru! Samo da ja poživim! - uzvraća samouvereno Plavšićeva.