Nebezbedno se ponašate na putu a živi ste – niste dobar vozač, samo ste imali sreće

Prema preliminarnim podacima, prošla godina je bila najbolja u prethodnoj deceniji ako se posmatra broj poginulih i povređenih lica u saobraćaju.

Zaključno sa 31.12.2019. godine, u Srbiji je u saobraćaju poginula 531 osoba, a povređeno je nešto više od dvadeset hiljada.

U odnosu na 2018. godinu za tri odsto je smanjen broj poginulih, odnosno 17 osoba manje je poginulo. Broj povrećenih je smanjen za dva odsto, što znači da je povređeno 500 osoba manje.

Najveće smanjenje smrtnog stradanja u saobraćajnim nezgodama bilo je u februaru, kada je poginulo duplo manje lica nego u istom mesecu 2018. godine.

Ipak, i dalje brine podatak da je najviše smrtno stradalih zbog prekomerne brzine. Sledi vožnja pod dejstvom alkohola zbog čega je nastradalo osam odsto osoba u saobraćaju, što znači da je svako trinaesto lice nastradalo u saobraćajnim nezgodama zbog alkohola kao faktora.

Bolja statistika uprkos većem broju vozila

Direktorka Agencija ze bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević je, govoreći o manjem broju stradalih istakla i da je 2019. godine veći broj vozila tranzitirao kroz Srbiju i da je bio veći broj vozila na putevima.

Navodi da su razne mere doprinele boljoj statistici. Osvrnula se na navode starijih ljudi koji su rekli da oni ranije nisu vezivali pojaseve.

Kaže da su oni imali sreće da ne dožive nezgodu i apelovala je na bezbedno ponašanje u saobraćaju jer se time čuvaju životi svih učesnika.

Kada je reč o prethodnoj godini, Miloševićeva ističe da su imali bojazan u julu kada je došlo do povećanja nezgoda i broja poginulih i povređenih uprkos velikom broju aktivnosti na terenu i radu sa medijima.

Ipak, građani su na drugačiji način počeli da posmatraju nezgode i ljudima je predočeno do kakvih gubitaka može da dovede najmanja nesmotrenost.

"Do smanjenja broja stradalih je došlo jer smo doprli do svesti građana da propise ne treba poštovati samo da ih policajac ne bi kaznio", rekla je Jasmina Milošević.

Svako treba da pruži svoj maksimum

Podeća i da su 2018. godine veliki uticaj imale izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja, kada su pooštrene kazne i kada je smanjena dozvoljena granica alkohola u krvi.

"Svesni smo da nije moguće da ne bude stradalih. Ali ako je već tako, trebalo bi da uradimo sve što možemo da smanjimo taj broj i da svako da svoj maksimum u smislu bezbednog ponašanja", istakla je jasmina Milošević.

Kada je reč o strukturi stradalih u saobraćaju, rekla je Miloševićeva, bitno je da se vidi koje su to najranjivije kategorije da bi se sa njima više radilo.

U prethodnoj godini, najviše su stradali biciklisti i pešaci stariji od 65 godina. Istakla je primer dvotočkaša za koje vozači često kažu da ih nisu videli.

"Oni sami sebe čine ranjivim", dodala je Miloševićeva i navela da će se više raditi sa ranjivim kategorijama u tekućoj godini.

Takođe započet je i rad sa slabovidima kao pilot projekat. Direktorka Agencije za bezbednost saobraćaj je rekla da je to važno i zbog njih i zbog drugih učesnika, jer je važno da umeju da prepoznaju takve osobe.

Moramo doći do toga da se pojas vezuje i na zadnjoj klupi

Navela je i da je zanimljiv slučaj lica starijih od 65 godina koji su prvi koji unuke i decu vode u park i koji ih uče bezbednosti saobrađaja. Međutim, nekako se dogodi da kasnije rade neke stvari koje su neobjašnjive.

Zbog toga će za njih biti organizovane radionice, kvizovi i snimaće se spotovi u kojima želi da im se skrene pažnja da nije moguće da s eponašaju suprotno od onoga kako su učili decu i unuke.

Govoreći o uzrocima saobraćajnih nezgoda, u vruhu su neprilagođena brzina i vožnja pod dejstvom alkohola.

Jasmina Milošević je poručila da moramo doći do toga da se pojas vezuje i na zadnjem sedištu automobila isto kao i na prednjem i da je to jedan od najvećih izazova u tekućoj godini.

Među uzrocima nesreća je i loš put, koji zavisno od godine varira između pet i devet odsto.

Ipak, kako kaže Miloševićeva, kada se pogleda broj nezgoda, one se najčešće dešavaju po suvim kolovozima. Navodi da je moguće da su vozači oprezniji kada je klizavo i kada ima snega i leda, a tad i manji broj ljudi koristi automobil.