Petronijević: Bezobzirno izveštavanje u medijima traje već 15 godina

Najveći skok bezobzirnog načina izveštavanja u medijima dogodio se kada je kleveta ukinuta kao krivično delo, ocenjuje advokat Goran Petronijević. Smatra da nije dobro što se sudske presude protiv medija svode na naknadu štete i objavu demantija.

Goran Petronijević je naveo da informacije o istrazi u javnost može da iznese veliki broj lica, pošto su u fazi pretkrivičnog postupka uključeni i tužilaštvo i policija, kao i drugi organi koji su vezani za rad policije.

"To je kažnjivo, pogotovo u onim situacijama kada se može dovesti u pitanje sama istraga za ozbiljno krivično delo za koje se neko tereti i koje može naneti veliku štetu državi, privredi, narodu i pojedincima. Ako se objavljivanjem ili davanjem u javnost neoprezne informacije ili svesnim davanjem informacije koja bi upozorila nekoga da se vodi istraga, to može da bude jako štetno", rekao je Petronijević.

Dodaje da podjednako štetno može da bude i ako se takvom informacijom povrede nečija prava, a to su najčešće oni koji su oštećeni. Često se krše i prava onih koji su osumnjičeni.

"Neopreznim izjavama u medijima ili interpretacijom takvih izjava gde se direktno narušava prezumpcija nevinosti – to je po Zakonu o informisanju zabranjeno. Zabranjeno je da o nekome govorite da je zločinac, ako postoji osnovana ili obična sumnja da je neko izvršio krivično delo. On može biti samo osumnjičeni i može se samo na taj način oslovljavati", objasnio je Petronijević.

Naglasio je da je takav način izveštavanja medija počeo pre oko 15 godina i da je od tada sve gore.

Ukidanje krivičnog dela klevete ključni događaj 

"Najdrastičniji skok jednog bestijalnog i bezobzirnog načina izveštavanja o bilo čemu što se dogodilo, jureći za bombastičnim naslovima i za vestima koje će učiniti gledanost jednim medijima većom, moglo se videti kada je ukinuto krivično delo klevete", rekao je Petronijević i dodao da je to krivično dela ukinuto pre više od sedam godina.

Krivično delo klevete je, dodaje Petronijević, značilo da se u javnost ne može iznositi ništa što je neprovereno ili netačno i, prema njegovoj oceni, davalo je širok spektar mogućnosti za suzbijanje takve vrste malverzacija i suzbijanje neistina.

Kada je u pitanju kažnjavanje za iznošenje neistinitih informacija, Petronijević je naveo da se sve svodi na naknadu štete i da mediji koji su objavili takvu informaciju moraju na isti način da objave i demanti i sudsku presudu što, prema njegovoj oceni, nije dobro.

Dodaje da se javnost predmetom koji je došao u sud može baviti samo do one mere do koje može da prati sudski postupak.

Mediji imaju obavezu da objektivno, pravovremeno i istinito izveštavaju o tom sudskom postupku, a ne da izmišljaju činjenice, pronalaze svedoke i prave različite analize.

"To je jedna vrsta oduzimanja ingerencija države. Sudski postupak, sudovanje i izricanje sudske presude je isključivo u nadležnosti države, odnosno sudske vlasti", istakao je Petronijević i dodao da to ide u korist onima koji zagovaraju tezu odumiranja države i slabljenja njene funkcije.

broj komentara 5 pošalji komentar
(utorak, 14. jan 2020, 10:04) - Nesa [neregistrovani]

Ah

Kada sam poceo da citam predloge zakona od "oslobodjenja" Petog oktobra nadalje shvatio sam da svaki od njih propisuje gora pravila od vazecih. Aparat Antisistema dve decenije cutke ih usvaja i sprovodi. Sve je naopako, ali bas sve. A kako bi se inace sve moglo upropastiti da nije tako.

(utorak, 14. jan 2020, 10:02) - anonymous [neregistrovani]

Слобода говора или враћање у прошлост?

Ако сте спремни да размените слободу говора забраном изношења мишљења нека вам је са срећом. Проблем је да од 45те па до 2000те нико није смео да зуцне и критикује политичаре јер су комунистички опресивни закони то строго забрањивали.
Данас народ треба да се просвети и схвати да је једно изношење мишљења, што је у већини случај у српским медијима, а нешто сасвим друго, ако је потребно законским поступцима утврђивање истине. То што народ и даље мисли да је хапшење исто што и осуђивање је заоставштина претходног поретка и проблем образовања а не слободе говора и лошег укуса већине средстава јавног извештавања. Независно надзорно тело за медије треба да се позабави таквим случајевима и ”новинарима за изнајмљивање” а не судови и закони о ускраћивању слободе говора и извештавања.

(utorak, 14. jan 2020, 09:58) - Vlajko [neregistrovani]

Sve može, očigledno

Zarad tiraža ili broj pregleda sve može.Ne samo neproverene informacije, nego i svesno fabrikovanje i lagarije.Druga stvar su međutim informacije iz istrage.Svi potpisuju da znaju da ne smeju ništa da iznose u javnost pod pretnjom krivične odgovornosti.I ko je ikada odgovarao?Niko, nikada.A formulaciju " iz izvora bliskih istrazi saznajemo..."je uobičajena i česta.U istrazi, kod saslušanja osumnjičenog učestvuju tužilac, nekada istražni sudija, nekada neko iz policije, obavezno advokat osumnjičenog.Dakle, vrlo uzan krug ljudi od struke ali sklonih da sarađuju sa medijima.Naravno za pare, zašto inače i eto korupcije na nivou pravosudnih organa.

(utorak, 14. jan 2020, 09:47) - anonymous Lala [neregistrovani]

To je to

Kod nas se sve može (demokratija bre ) .

(utorak, 14. jan 2020, 09:18) - Zika [neregistrovani]

Istina

Ni u jednoj ozbiljnoj državi na svetu, ne možete objavljivati bezobzirne izjave vezane za društvo i pojedince bez ozbiljnih konsekvenci... Kod nas se objavljuje svasta, bez ikakvih dokaza, nanosi se ogromna šteta državi i nikom ništa ... Setite se Krusika, organske hrane, ličnih uvreda predsednika države, novinara...Svima njima koji se tako drsko ponašaju treba isporučiti račun za nanesenu štetu koji se ponekad meri desetinama miliona eura pa bi se u buduće uveo red u medijim.Takvim izjavama urušava se država a štetu snose svi gradjani Srbije .