Građevinske firme probile rokove u Beogradu, da li im je mesto na crnoj listi

Rekonstrukcija ulica koje povezuju Ruzveltovu sa Kalemegdanom ne samo da nije završena u roku, već će deo morati da sačeka novu građevinsku sezonu.

Uvođenje svakodnevne kontrole i podnošenje izveštaja Gradu trebalo bi da omogući da u ovoj fazi posao bude urađen što je brže moguće.

Iako su predstavnici Grada potvrđivali navode izvođača da je glavni razlog kašnjenja nepostojanje preciznih karata podzemnih instalacija, najavljeno je formiranje spiska nesavesnih firmi sa kojima Grad neće sklapati nove ugovore, kao i mogućnost da se poslovi poveravaju renomiranim svetskim kompanijama.

Međutim, ni inostrana kompanija nije garancija da će sve biti urađeno u roku.

Primer je "Alpina", koja je bankrotirala usred radova na Mostu na Adi, a "Štrabak" je bio glavni izvođač na Trgu republike, gde su radnici neposredno po obavljenom poslu morali ponovo da preslože kocke.

"Te firme su pretežno samo menadžerske, nemaju one svoju operativu i izvođače, nego angažuju sa strane i oni su isto tako problematični, a mi imamo domaće firme koje mogu da ispune te zadatke", objašnjava Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije. 

Jedan od retkih ugovora koji su raskinuti, jeste zbog loše urađenog posla prilikom rekonstrukcije Slavije.

Crna, crnja, najcrnja lista

Nije lako ni raskinuti ugovore u slučaju nesavesnih izvođača jer uvođenje nove firme podrazumeva novu javnu nabavku, što u praksi znači odlaganje radova na neodređeno vreme.

Investitori se obezbeđuju bankarskim garancijama ali, ukoliko se ne aktiviraju na vreme, one često ne podmiruju troškove otklanjanja propusta.

"Najveći problem je kad dođe do suda. Naše sudstvo zna da takve procese razvlači godinama, da ne kažem i decenijama i onda oni izračunaju da im se više isplati da idu na sud i razvlače to, nego da angažuju ljude do zavšretka radova. Takve firme treba da budu na najcrnjoj listi", ističe Rodić.

Bilo je i ranije najava da će se na nivou države formirati liste nesavesnih preduzeća, ali to se nije desilo.

S obzirom na Zakon o javnim nabavkama, koji propisuje ko i pod kojim uslovima može da konkuriše za dobijanje poslova i činjenicu da je najniža ponuda najvažnija, Gradu predstoji da utvrdi precizne kriterijume na osnovu kojih će se neko naći na "crnoj listi".

"Realno je da se to sprovede, ali ako se pošteno sprovodi, treba esnaf da se pita, da odredi ko je na crnoj, a ko na beloj listi. Ovde kriterijumi moraju da budu rok, kvalitet, o ceni nećemo da diskutujemo, to je stvar pogodbe, i reference firme, ljudski resursi i tehnička opremljenost firmi", smatra Rodić.

Većinu poslova rade naši radnici 

Činjenica je da naše građevinske firme teško dolaze do kvalifikovanih radnika koji masovno odlaze u Zapadnu Evropu.

Nije realno očekivati i da nam strane komapnije dovedu radnike iz tih zemalja, tako da će većinu poslova i dalje raditi naši radnici kao podizvođači ili oni koji nam dolaze iz zemalja zahvaćenih ekonomskom ili političkom krizom.

Prebacivanje problema za odlaganja i kašnjenja samo na one koji za relativno malu platu često u teškim uslovima rade na terernu, zatvaranje je očiju pred činjenicom da se u projekte ponekad ulazi nepripremljeno.

Skraćuju se projektovanje i utvrđivanje stanja na terenu, procedure biranja izvođača traju predugo, a često su i procene vremena potrebnog da se nešto uradi – nerealne.