Kolektivni ugovor u zdravstvu štiti i radnike i korisnike zdravstvene zaštite

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić rekao je, gostujući u Jutarnjem dnevniku, da je bilo važno potpisati kolektivni ugovor na kraju prošle godine, kako ne bi bilo praznog hoda u primeni kolektivnog ugovora.

"Naravno da je bilo važno potpisati kolektivni ugovor na kraju prethodne godine, s obzirom da je njegova primena od 9. januara i da nam to garantuje da ne postoji pravni vakuum. Važno je i zbog toga što od 2005. do 2010. nismo imali važeći posebni kolektivni ugovor za delatnost zdravstva, a od tada, zaposleni nijednog dana nisu bez važećeg kolektivnog ugovora", rekao je Zoran Savić.

Kolektivni ugovor ima 154 člana, a pregovori sindikata i Vlade Srbije trajali su dva meseca. Zoran Savić ocenio je da je kolektivni ugovor dobar.

"Sačuvali smo sva prava koja su zaposleni imali. Neka smo poboljšali, neke odredbe su i bolje nego što su bile. Naravno, uvek postoji težnja sindikata da može i više i bolje za zaposlene i za korisnike zdravstvene zaštite", naveo je Savić.

Kolektivnim ugovorom je regulisano plaćanje prekovremenog rada, rada noću i rada nedeljom. Kada su neradni dani, zaposleni u zdravstvu će dobiti povećanje i od 110 procenata, a za rad noću i prekovremeni zaposleni će dobiti 26 odsto više na osnovnu platu. Rad nedeljom će se plaćati 20 odsto više.

Zoran Savić navodi da su svi procenti u skladu sa Zakonom o radu i da zdravstveni radnici nisu mogli da dobiju više od toga zato što nisu obezbeđena budžetska sredstva.

"Zaposleni zdravstveni radnik, ako dežura ili 24 sata neprekidno, nakon toga mora da mu se obezbedi 24 sata odmora. Ne može da nastavi da radi", rekao je Zoran Savić i dodao da, prema novom kolektivnom ugovoru, u pripravnosti mogu da budu i zaposleni koji pripadaju nemedicinskom osoblju, ukoliko za to postoji potreba.

Dodaje da se ovim ugovorom štite i korisnici zdravstvene zaštite.

"Zaposleni ne može da napusti radno mesto, čak i ako mu je radno vreme isteklo, ukoliko se ne obezbedi zamena i ako bi to ugrozilo pružanje zdravstvene zaštite", rekao je Zoran Savić.

Radna nedelja zaposlenih u zdravstvu traje 40 sati, a Savić napominje da je zaposleni mogu da rade najviše 48 sati u proseku, računajući i prekovremeni rad. Ističe da se broj sati u radnoj nedelji izračunava na osnovu devetomesečnog proseka.

Nastavlja se trend ulaganja u zdravstvo 

Savić je rekao da misli da će Ministarstvo zdravlja nastaviti sa trendom ulaganja u zdravstvo, kroz povećanje plata, zapošljavanje novih radnika i kroz investicije u opremu i infrastrukuru.

"Povećanje plate i u ovoj godini, o čemu smo već razgovarali sa ministrom, biće u drugoj polovini ove godine. Dodatna ulaganja u sređivanje zdravstvenih objekata i u nabavku nove, savremene opreme. Moram reći da imamo zaista savremenu opremu i da se, što se toga tiče, Ministarstvo zdravlja trudi da obezbedi savremene aparate kako bi lečenje bilo što efikasnije i racionalnije", naveo je Zoran Savić.

Savić je istakao da je povećanje plata u prethodnoj godini bilo značajno i da su plate u zdravstvu porasle od 15 do 28 odsto, a da su najveće povećanje dobile medicinske sestre i tehničari.

"Sestre imaju platu između 49 i 55 hiljada, lekar opšte prakse 76 hiljada, specijalista od 89 do 96 hiljada, subspecijalistička plata je nešto iznad 99, praktično 100.000 dinara", naveo je Savić i dodao da sindikati teže da plate budu veće i da budu bliže platama u zemljama zapadne Evrope.