Srpski đaci na PISA testu loši, a sa međunarodnih tamičenja donose medalje

Hristina Antić, učenica trećeg razreda Farmaceutske škole kaže da joj je na testu najteže bilo to što nije imala dovoljno vremena.

"Možda mi je bilo teško, postojao je test o finansijama, to se kod nas ne radi u školama, pa nisam znala kako da odgovorim", kaže Hristina. 

Stefan Branković, učenik drugog razreda Matematičke gimnazije kaže da u školi imaju takav sistem da se kroz nastavu tehnički pripremaju za takmičenja. 

Dve škole - dva sistema i potpuno oprečni rezultati.

"Naša deca su divna, i mi apsolutno ne smemo da kažemo nijednu reč protiv bilo kog našeg deteta. Jer naša deca su takva da kada im se pruži mogućnost, kada se motivišu, postižnu izuzetne rezultate. Dakle nisu deca problem, stariji su problem", kaže Jasna Janković, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Kao uzrok za veliki raskorak u učeničkim rezultatima, profesori navode nemotivisanost đaka i nastavnika, brojne i nesprovedene reforme, nedostatak nastavnog kadra.

"Naša nebriga prema obrazovanju dovodi do toga da svako ko može da ode negde drugde, ode. Da je mladim ljudima to odskočna daska za neko drugo radno mesto. Mi ne gajimo naše kadrove. Mi ne ulažemo u naše kadrove. A onda se zapitamo šta se to desilo", kaže Jasna Janković. 

S druge strane, u Matematičkoj gimnaziji časove drže i profesori univerziteta.

"Profesori sa fakulteta dolaze u srednju školu samo onda kada vide da u toj srednjoj školi ima smisla da rade. Kada vide da su deca zainteresovana, kada vide da sa njima mogu mnogo toga da postignu. I čak vrlo često čujem od profesora fakulteta - te zadatke i to što oni rade sa našim učenicima - to ne bi mogli da rade sa studentima - jer ni studenti nisu zainteresovani i opet oni nemaju takve motive da rade kao oni u srednjoj školi", kaže Srđan Ognjanović, dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije u Beogradu.

Ne treba zanemariti ni ulogu medija.

"Dokle mi svi ne budemo počeli da popularišemo da je dobro i lepo biti dobar đak, i da obrazovanje služi sutra za budućnost, nećemo se opet mnogo pomeriti ukoliko ne vratimo taj kult škole, kult učitelja, nastavnika, kult obrazovanja na velika vrata", kaže Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

Ulaganje u one koji će podizati mlade generacije, ključ je uspeha. Zato se od nove strategije obrazovanja očekuje mnogo, pre svega postavljanje realnih ciljeva.