"Prelistavanje" u biblioteci umesto kopanja po starim kutijama

"Male novine" Pere Todorovića iz 1888. godine, časopis "Ritam" i "Džuboks", antifašistički "Dunav" Adama Berenca", samo su neki od više desetina naslova srpske periodike koje je sada moguće "listati" na portalu "Istorijske novine" Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković".

Centar za digitalizaciju Univerzitetske biblioteke Beograd otvoren je 2008. godine i do danas je u njemu digitalizovano preko 600.000 novinskih stranica, rukopisa, monografskih publikacija, starih mapa, doktorskih disertacija, kao i brojne druge građe od značaja.

Više od 4.000 korinika mesečno uslovno rečeno "prelistavaju" digitalnu biblioteku. 

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Adam Sofronijević, zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" rekao je da je u pitanju 4.000 unikatnih korisnika, a broj pregleda ide na stotine hiljada i milione.

"Ono što mogu da kažem je da imamo najrazličitije sadržaje kulturnog nasleđa u tom segmentu i na drugim našim stranicama, portalima - naučno nasleđe. Važno je naglasiti da mi radimo digitalizaciju obe vrste važnih materijala", kaže Sofronijević.

Prema njegovim rečima, u segmentu kulturnog nasleđa, korisnici mogu da pretraže i listaju kao što listaju fizičke novine. Mogu da unesu ključnu reč, gde će se pokazati stranica gde se ta ključna reč nalazi.

Proces pretraživanja je olakšan istraživačima i onima koji su zainteresovani za takvu literaturu.

Pretraga na osnovu ključnih reči 

Sofronijević kaže da se menja paradigma pretraživanja materijala.

"Ranije vi odete u arhiv i tri godine listate i kopate po kutijama, nađete nešto, napišete disertaciju i kažete ja sam doktorirao. Sada se pretraga radi na osnovu ključnih reči, period se smanjuje i to ostavlja veliki prostor za pravi rad, povezivanje materijala, sve ono što treba da čini jedno istraživanje", istakao je Sofronijević.  

Pored licenciranog softvera, najveće kompanije iz Nemačke, veliki deo svega u biblioteci zasnivaju na domaćem softverskom rešenju koje su razvili u biblioteci.

"Naši stričnjaci su uradili sistem koji omogućava trajno čuvanje, pretragu i prikaz materijala", kaže Sofronijević.  

"Od 2013. godine mi radimo na ovome, to je sistem koji se stalno unapređuje, a ove godine uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja zaokružujemo celinu time što će od 1. januara to postati pretraživa digitalna biblioteka svih biblioteka Republike Srbije", istakao je on.

U biblioteci se nalazi veliki broj doktorskih disertacija. Sofronijević kaže da su autori nosioci autorskih prava na tekst doktorske disertacije i od 2012. godine Univerzitet u Beogradu ima proceduru za objavljivanje disertacija, tako da su sve disertacije odbranjene od 2012. dostupne na stranicama.

"Ono čime se bavimo i šta pokušavamo da intenziviramo je retrospektivna digitalizacija doktorskih disertacija. Sve ono što je odbranjeno pre 2012. godine. Njih ima ukupno 16.000. U ovom trenutku nekoliko stotina smo digitalizovali i taj procs ima dve faze", rekao je Sofronijević. 

Potrebna saglasnost na objavljivanje doktorske disertacije 

Prema njegovim rečima, u prvoj fazi se skeniraju stranice i to je tehnički dobro opremljen deo. 

"Ono gde je problem je momenat kada autori treba da daju saglasnost na objavljivanje disertacije i tu iz bilo kog razloga autori nisu spremni da to odrade. Imamo nekolio desetina poziva upućenih, samo nekoliko odgovora samo dobili. Pozivam sve oni koji su odbranili doktorsku disertaciju na Univerzitetu u Beogradu pre 2012. da kontaktiraju univerzitetsku biblioteku i da daju saglasnost da se objavi disertacija", kaže Sofronijević.

To je, kako kaže, značajan doprinos naučnoj zajednici u Srbiji i slici nauke iz Srbije u Evropi. "Sve disertacije koje objavimo idu u centralni portal evropske disertacije Dart, gde ima više od 800.000 disertacija iz 28 zemalja", ukazuje Sofronijević.

"Naše disertacije su prve u širem regionu dospele na ovaj portal, tako da je to značajno za sve nas", zaključio je Sofronijević.