Čija prava su najugroženija u Srbiji

Zakoni, strategije, akcioni planovi – na tome se radilo godinama. Pomaka ima, ali i prepreka u njihovom sprovođenju.

"Sva ta dokumenta dok ne dođu do svake osobe sa invaliditetom, svih kategorija invalidnosti, do dece sa invaliditetom, do žena sa invaliditetom koje su posebno ugrožene, posebno o onim kategarijama govorim koje žive u manje razvijenim sredinama naš posao neće biti ni blizu završen", ističe Ivanka Jovanović iz Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom.

Nadežda Satarić iz organizacije "Amiti snaga prijateljstva" ističe da se prava starijih osoba prvo krše u njihovim domovima.

"Svaka peta starija osoba je žrtva nekog oblika nasilja, a nasilje najčešće potiče od onih koji su im najbliži", dodaje Satarićeva.

Međunarodne organizacije u Srbiji u prvi plan ističu probleme mladih – nezaposlenost, rizik od siromaštva, stanje mentalnog zdravlja. Srbija, kao potpisnica međunarodnih konvencija, ima obavezu da o stanju ljudskih prava u zemlji redovno izveštava UN.

"Imali smo priliku da ove godine u Ženevi drugim državama članicama UN predstavimo ovo telo koje je Vlada Srbije osnovala za praćenje preporuka UN. Moram da vam kažem da sada imamo nepodeljenu podršku i domaće i međunarodne zajednice da nam se brojne zemlje članice UN obraćaju sa željom da se ovaj model primeni i implemenira i u njihovoj zemlji", ističe Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici naglašava da smo i dalje svedoci visoke stope porodičnog nasilja, brojnih pretnji novinarima, diskriminacije ranjivih grupa, posebno osoba sa invaliditetom, žena, Roma, LGBT populacije. "Ipak, ima još posla pred Srbijom i mnogim drugim državama", dodaje Fabrici.

Evropa se ponosi najjačim sistemom zaštite ljudskih prava, konvencijama i sudom u Strazburu, zahvaljujući čijim presudama je život više od 20.000 ljudi postao bolji. Ipak, borba za ljudska prava se nastavlja – 60.000 ljudi u Evropi čeka da ostvari svoja prava.