Borba za ljudska prava nikada ne prestaje

Građani Srbije u velikom broju i ove godine Dan ljudskih prava dočekuju suočeni sa narušenim ili teško ostvarivim pravima u oblasti ekonomskih, socijalnih i imovinskih prava, ocenio je zaštitnik građana Zoran Pašalić. Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava kaže za RTS da su najugroženija prava starijih osoba, žena, osoba sa invaliditetom i dece.

Suzana Paunović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla da su podaci istraživanja koje je uradio Beogradski centar za ljudska prava, a po kojima samo trećina ispitanika smatra da se u Srbiji poštuju ljudska prava, za Vladu veoma značajna, jer ukazuju na to kako građani vide gde su njihovi problemi u ostvarivanju ljudskih prava. 

"Ono što je meni bilo interesantno su dva podatka. Prvi se odnosi na činjenicu da građani Srbije imaju jako malo znanja o tome šta rade nezavisne institucije i koje su njihove nadležnosti. To nas sve obavezuje da u narednom periodu razmišljamo kako taj segment da unapredimo. Često nezavisne institucije govore da nije dovoljno da imamo zaštitnika građana samo u Beogradu i pojedinim lokalnim samoupravama", rekla je Paunovićeva.

Druga interesantna činjenica je, kako je napomenula, da građani imaju najveće poverenje u policiju.

"Ono je i u prethodnim godinama bilo na visokom nivou, ali ovo istraživanje pokazuje da poverenje građana u policiju raste. Tome doprinosi i efikasnost u sprovođenju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i brojne druge aktivnosti MUP-a", navela je Paunovićeva.

Sa druge strane, istraživanje pokazuje da bi tužioci i sudije trebalo da bolje rade svoj posao.

"To se iz godine u godinu ponavlja. To je svakako nešto na čemu Ministarstvo pravde radi. Mi se već duži vremenski period nalazimo u procesima unapređenja pravosuđa. Verujem da će se i ta statistika u godinama pred nama menjati nabolje", kazala je Paunovićeva.

Bolji ekonomski trend se odražava i na ljudska prava

Prema njenim rečima, najugroženija su prava starijih osoba, žena, osoba sa invaliditetom, i dece.

"Tu imamo promena nabolje, ali i dalje ima još dosta posla. To je posao koji i u razvijenijim zemljama nikada ne prestaje", rekla je Paunovićeva.

Dodaje da bolji ekonomski trend u državi mora da se odrazi i na ekonomska i socijalna prava.

"To ne može da se ostvari preko noći, ali verujem da će, kako se privreda bude oporavljala, napredak biti još efikasniji", navela je Paunovićeva.

Prema podacima, svako šesto dete u Srbiji je korisnik socijalne zaštite.

"Deca koriste usluge socijalne zaštite sa porodicama kada koriste socijalnu pomoć. Nažalost, imamo i decu koja su korisnici narodnih kuhinja. To u jednom demokratskom društvu ne sme i ne treba da se dešava. To nas sve obavezuje. Tu su i deca koja su žrtve porodičnog nasilja i deca koja se nalaze u starateljstvu. Tako da ta statistika izgleda pomalo i zabrinjavajuće", kazala je Paunovićeva.

Unapređuje se borba potiv korupcije 

Navodi, da Srbija ima efikasan segment aktivnosti kada je reč o borbi protiv korupcije.

"Podsetiću na to da su u Srbiji formirana posebna odeljenja za borbu protiv korupcije, da smo imali 750 osuđujućih presuda za koruptivne radnje ili privredni kriminal, 172 osobe su dobile zatvorske kazne. Taj segment borbe protiv korupcije se unapređuje. Postoji i set aktivnosti koji se tiče pravosuđa na koji građani, rekla bih, i dalje opravdano ukazuju. Dobri zakoni koje smo doneli zaista moraju da se sprovode u praksi kako bi građani osetili benefit od dobrih zakonskih rešenja", istakla je Paunovićeva.

Najstariji, posebno oni u udaljenim seoskim sredinama najugroženiji, potvrđuje i istraživanje poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Neki nemaju pravo ni na socijalnu pomoć jer poseduju zemlju. Poverenica je podnela predlog da se pri određivanju zemljišnog cenzusa u ostvarivanju tog prava mora voditi računa da li od te zemlje može da se živi.

"Ako postoje staračka domaćinstva koje ove norme ograničavaju da koriste socijalnu i novčanu pomoć, ta norma mora biti preispitana. Verujem da će nadležno ministarstvo razmotriti ovu inicijativu poverenice", dodala je Paunovićeva.

Ljudska prava Srba i nealbanaca na KiM u visokom riziku

Srbija, kako je navela, ima odlične rezultate u pogledu ostvarenih manjinskih prava i sloboda.

"Mi smo u procesu pristupanja EU bili dužni da izradimo taj posebni akcioni plan. On je težište stavio na ostvarivanju prava nacionalnih manjina koja su utvrđena zakonima. Na svaka tri meseca smo pratili šta se dešava na terenu. Ono što mene ohrabruje je da nacionalni saveti prepoznaju napore države da se i u tom segmentu prave koraci napred", kazala je Paunovićeva.

Ističe da je Srbija u UN stalno ukazivala na to da Unmik dostavi informacije o tome kako se ostvaruju ljudska prava na KiM.

"Ja sam predvodila nekoliko puta državnu delegaciju. Svaki put smo zahtevali od različitih komiteta. Nažalost, mi do danas nismo dobili informaciju o tome. Izostala je i reakcija međunarodne zajednice. A svesni smo da su ljudska prava Srba i drugog nealbanskog stanovništva na KiM u zaista visokom riziku, od uvođenja taksa do odsustva dijaloga", rekla je Paunovićeva.

broj komentara 0 pošalji komentar