Kada bi neko ugrozio vaša prava, kome biste se obratili

Ruža Kačarević iz Klinovca kod Bujanovca troši desetu deceniju života. Život je nije milovao, kaže, izdaju je i noge i vid. Nema decu ali je prihvatila Stanišu i njegovu suprugu da pomažu jedni drugima u nevolji.

U dotrajaloj kući i struja im je isključena zbog duga. Jedini siguran prihod im je 11.000 dinara tuđe nege i pomoći koju ona dobija.

Da su najstariji, posebno oni u udaljenim seoskim sredinama najugroženiji, potvrđuje i istraživanje poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Neki nemaju pravo ni na socijalnu pomoć jer poseduju zemlju. Poverenica je pokrenula inicijativu da se pri određivanju zemljišnog cenzusa u ostvarivanju tog prava mora voditi računa da li od te zemlje može da se živi.

"Možete da imate pet hektara, ako imate 75 godina ne možete da pokrenete proizvodnju, ne možete od te zemlje da živite. Neko će reći 'dajte u zakup', ali pogledajte šta se dešava sa našim selima – nije više jednostavno naći nekoga kome biste dali zemlju u zakup", ističe Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Kome građani veruju 

Više od 60 odsto građana smatra da se ljudska prava uopšte ne poštuju i da su najugroženiji pravo na slobodu izražavanja, pravo na rad i pravo na dostojanstven život, pokazuju istraživanja.

"Ono što je za nas takođe bio zabrinjavajući podatak, jeste činjenica da su građani takođe u istraživanju pokazali nepoverenje ka sudovima, tužilaštvu i ka zapravo svim mehanizmima zaštite ljudskih prava", navodi Sanja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Programska direktorka Građanskih inicijativa Bojana Selaković kaže da su organizacije civilnog društva zapravo najsnažniji i najbolji glasnogovornici ljudi kojima se krše ljudska prava.

"Zbog toga je potrebno da se obezbedi takva jedna atmosfera koja će omogućiti slobodno iznošenje podataka do kojih se došlo bez bojazni da se neko zbog toga oseća ugroženo, jer nekad nije na liniji onog što bi država želela da čuje", rekla je Selakovićeva.

Mnogi građani ne znaju kome bi se obratili za pomoć, a četvrtina bi pomoć najpre potražila od policije. Više od polovine ispitanih građana smatra da su NVO beskorisne, 70 odsto njih im se nikada ne bi obratilo za pomoć, ali veruju međunarodnim organizacijama.