Otkriven spomenik Nikolaju Krasnovu u Beogradu

Spomenik - figura ruskog arhitekte koji sedi za stolom - urađen je prema idejnom rešenju vajara Nebojše Savovića, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Otkrivanju spomenika prisustvovali su ministar kulture Vladan Vukosavljević, ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, koji je i predsednik odbora za podizanje spomenika, šef uprave za međunarodne projekte Grada Moskve Sergej Bondarenko, profesor, predsednik MFJN Valerij Aleksejev, kao i Sem Smol, praunuk Nikolaja Krasnova.

Ministar Vladan Vukosavljević poručio je da su u periodu nakon Velikog rata, vremenu teškom i za ruski i za srpski narod, pružili ruku podrške jedni drugima i zajedno savladavali teškoće perioda koji je doneo pustoš i užase nepoznate dotadašnjem svetu.

"Ruski emigranti našli su prijatelje i novi dom u Srbiji, a mi smo dobili vrhunske inženjere, lekare, intelektualce i umetnike, čestite, pametne i vredne ljude koji će u decenijama posle turobnih godina svetskog sukoba doprineti izgradnji blistavog lica prestonice i drugih gradova Srbije i obogatiti Srbiju dragocenim eliksirima nauke i kulture", rekao je Vukosavljević.

Prema ministrovim rečima, veliki broj inženjera i arhitekata našlo je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca svoju "novu domovinu". Zajedno sa narodom koji je bio pritisnut nemaštinom, izbegli Rusi gradili su državu i podizali kulturu.

"Beograd je bio grad nalik na ruske gradove i bio je otvoren teren za dela monumentalne arhitekture inspirisane stilovima koji su bili dominantni u velikim ruskim centrima, ali kvalitetom i na najvišem evropskom nivou", dodao je ministar.

Jedan od najboljih u svojoj oblasti bio je arhitekta Nikolaj Krasnov. On je, kako kaže Vukosavljević, ostavio dubok trag u Beogradu i dao značajan doprinos u formiranju novog ruha prestonice.

"Ovaj umetnik koji je obraćao pažnju na svaki detalj na monumentalnim objektima koje je projektovao menjao je izgled Beograda i u grad koji je rastao utisnuo pečat elegantne, snažne prestoničke arhitekture", naglasio je ministar i dodao da se veština, talenat i raskošna kreativnost Krasnova ogledaju i u širini graditeljskog opusa.

"Objekti građeni prema njegovim zamislima svojom estetikom skreću pažnju prolaznicima i ubrajaju se u značajne građevine visoke kulturne i arhitektonske vrednosti. Bilo da pripadaju grupi administrativnih zdanja, stambenih zgrada ili crkvenoj arhitekturi, njegova dela obeležavaju jednu važnu istorijsku epohu u kojoj nam je graditeljska pomoć bila potrebna i u kojoj smo je dobili od najboljih", naglasio je Vukosavljević.

Napomenuo je da Krasnova Beograđani nisu zaboravili, da na Vračaru postoji ulica sa njegovim imenom, a na njoj njegova spomen-ploča.

"Danas, kada obeležavamo 80 godina od smrti arhitekte Nikolaja Krasnova naš grad dobiće još jedan spomen na njega. Upravo kod zgrade koju je sam projektovao, spomenikom Krasnovu odaćemo zahvalnost i počast što je došao u Srbiju, u njoj našao novi dom i u nju preneo svoj raskošni umetnički i inženjerski dar, koji je štedro delio sa drugima. Time je postao još jedna snažna karika u čvrstom lancu sudbine koji povezuje Ruse i Srbe. Na nama je da tu vezu i dalje ojačavamo", zaključio je Vukosavljević.

Andreja Mladenović je podsetio je da je Krasnov kao ruski emigrant došao u Beograd 1922. godine i nastanio se u našem gradu, gde je nastavio da radi.

"Veliki broj ruskih emigranata učinio je da Beograd danas izgleda drugačije, da se njegovo demografsko stanje promeni i utiče na beogradsku kulturu. Srbija je nakon Prvog svetskog rata imala 250 inženjera, a nakon ruske emigracije čak 1.500. Tako da danas, kada govorimo o Krasnovu, govorimo o ruskoj plejadi koja je zadužili naš grad, a arhitekta kog se danas sećamo je simbol te veze srpskog i ruskog naroda", poručio je Mladenović.

Ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko je rekao da Srbi gaje srpsko-ruske odnose i pre današnjeg dana, a da je otkrivanje spomenika nešto što će na te odnose uvek podsećati i ulepšavati grad.

"Zahvaljujem rukovodstvu države, Grada Beograda i vajaru Nebojši Savoviću Nesu na ovom veoma važnom projektu za naše odnose i našu istoriju", istakao je ambasador. 

Govoreći o tim teskobnim godinama Rusije, Bocan-Harčenko je poručio da nije ništa konačno uništeno, te da je vremenom sve obnovljeno.

"Nasleđe Krasnova opstalo je kako u Srbiji tako i u Rusiji. Jedno od najpoznatijih je dvorac na Jalti na Krimu, koji i danas pleni svojom velelepnošću. Nasleđe koje je Nikolaj ostavio Srbiji je velika i jaka spona koja će naše prijateljstvo i bratsvo učiniti večnim, trajnim i čvrstim", rekao je ambasador.

Specijalni gost programa bio je praunuk Nikolaja Krasnova Sem Smol, koji je zbog otkrivanja spomenika došao u Beograd prvi put, a zatim je prepričao svoje porodične događaje i sećanja na svoje rusko poreklo.

"Spomenik je urađen u kamenu, jer je to materijal sa kojim je Krasnov radio. Izrađen je po uzoru na fotografiju na kojoj moj pradeda sedi za svojim stolom, okružen saradnicima, jer je početak stvaranja za stolom, na praznom papiru, i odatle sve počinje. Iskreno zahvaljujem Gradu Beogradu na prilici da predstavljam svoju braću i rođake, kao i praunuke tako talentovanog čoveka. Posebno zahvaljujem pomoćniku gradonačelnika Andreji Mladenoviću na njegovoj velikoj želji da se obeleži sećanje na Krasnova", istakao je Smol.