U Srbiji zagađen vazduh odnese 3.600 života godišnje

Od posledica zagađenja vazduha, u Srbiji godišnje umre 3.600 osoba, rekao je za RTS šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju Marijan Ivanuša. U svetu zbog zagađenja godišnje umre oko sedam miliona ljudi, od čega je pola miliona u Evropi.

Protekli vikend u Srbiji je obeležilo povećano zagađenje vazduha, naročito u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kosjeriću, Nišu, Valjevu.

Stručnjaci kažu da nije povećana emisija zagađujućih čestica, već su atmosferske prilike doprinele da aero-zagađenje bude visoko.

Danas je situacija nešto bolja, ali npr. merne stanice Stari grad i Mostar i dalje pokazuju da je vazduh veoma zagađen.

Šef kancelarije svetske banke za Srbiju Marijan Ivanuša, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao je da zagađen vazduh može da utiče na kardiovaskularne i plućne bolesti, ali da sve zavisi od toga koliko je dugo vazduh zagađen i koliko dugo je neko izložen zagađenju. 

Prema podacima i analizama SZO, u svetu umre sedam miliona ljudi godišnje od zagađenosti vazduha, od čega je u Evropi pola miliona ljudi. Procenjuje se da u Srbiji godišnje umre 3.600 osoba zbog čestica od 2,5 mikrona.

Kada je reč o merama protiv zagađenja, Ivanuša je prvo istakao redovna merenja da bi građani i vlasti znali kada je vazduh zagađen i da bi mogli da se ponašaju u skladu s time.

Naveo je da je u tim slučajevima najbolje ostati u stanu, a oni koji moraju da izađu napolje trebalo bi da budu što manje aktivni.

Uticaj maski zanemarljiv 

Poručio je da maske ne pomažu iako se one mogu često videti u nekim azijskim zemljama.

"Njihov uticaj je zanemarljiv, bitno je da smo što manje izloženi zagađenom vazduhu", naveo je Ivanuša.

Najveći uzročnici zagađenja su loženje vatre i saobraćaj, ali bitni faktori su klimatski i geografski uslovi.

Ivanuša objašnjava da su mere protiv zagađenja relativno skupe i da se njihovi efekti ne mogu očekivati preko noći.

"Zajednice godinama rade na poboljšanju kvaliteta vazduha, vidim i u Srbiji napredak", rekao je Marijan Ivanuša.

Napomenuo je da bi češće trebalo koristiti gas umesto drva za grejanje, a posebnu pažnju bi trebalo obratiti na saobraćaj jer stari automobili više zagađuju.

Ipak, kako je rekao Ivanuša, pušenje je mnogo štetnije po zdravlje od zagađenog vazduha, a ljudi se ne bune toliko zbog pušenja koliko zbog vazduha.

broj komentara 15 pošalji komentar
(sreda, 11. dec 2019, 09:02) - Bor Boranin [neregistrovani]

Borska trovačnica

Svaka čast Vrbasu, ali najzagađenije i najotrovanije mesto na evropskoj geografskoj karti u zadnjem periodu je grad Bor sa okolinom. One priče da je kvalitet vazduha u Bor bolji od onog iz 1903. godine, pre početka rudarenja. Osim toga industrijske vode i Borska reka su ambijenti sa svim mogućim trovanjima, U vazduhu su skoncentrisani svi mogući otrovi i štetne materije od žive, arsena, sumpor-dioksida, kadmijuma itd. Borani piju vodu tvrdoće 14 nemačkih stepena. Ujutru u Boru leži topionički gas kao jezero u kom ne može da se pliva, a može se ugušiti. Od onih 3600 ljudi koji nastradaju od zagađenog vazduha u Srbiji, ako je to tačno, koliko borana i lepe boranke pobegnu od zagađenja na onaj svet? Mnogo. Vlasti jedva su prodali RTB Bor, nakon promašenih i unakaženih investicija, tehnologije i preskupe promašaje od strane Spaskovskog i njegove kamarile i mentorstva od strane njegovog vođe.

(ponedeljak, 09. dec 2019, 15:57) - Ulmer [neregistrovani]

Grejanje

U Nemackoj se koriste drva za grejanje,narocito na selima.Koriste i u gradovima,gde postoji dimnjak u stambenim blokovima,privatnim kucama u gradovima.Zakonom je propisano da vlaznost drveta za grejanje nesme da predje 25%,znaci da drva moraju biti suva, da bilo sto manje dima.Drva se mogu kupiti svuda u prodavnicama gradjevinskog materijala,takodje i u vecim marketima,diskountima,itd.Mnogi i pored centalnog grejanja poseduju i pec na drva ili otvoreni kamin.

(ponedeljak, 09. dec 2019, 15:13) - anonymous [neregistrovani]

Solarne toplane i fotonaponski solarni paneli su deo rešenja

Vozila na elektro pogon nisu dobro rešenje, ako za napajanje koriste litijumske baterije. Čistije i zdravije rešenje je Vodonik. Vodonik opet može se dobiti strujom iz solarne energije. Solarni koncentrator daje 1200 stepeni u žiznoj tački. Akumulator za tu toplotnu energiju već postoji. Mrdnite se bre malo.

(ponedeljak, 09. dec 2019, 15:06) - anonymous [neregistrovani]

Zašto ne solarna energija? Zašto RTS ne pomogne?

Ako je cilj povećanje taksi na vozila zbog zagađenja onda nisu fer ove medijske trube. Neka bar RTS pomogne. Postoje odlični solarni koncentratori sa akumulatorima pored Kragujevca. Postoji mnogo dobrih rešenja za foto naponske panele, a šta Srbija radi? Pušta MHE da uništavaju Srbiju. Idite u Badnjevac i pomozite. Zemni gas, vodonik, solarni koncentratori, fotonaponski solarni paneli, bio gas sa farmi. Ima rešenja, ali lakše je reći da samo vozila zagađuju vazduh - diži dadžbine.

(ponedeljak, 09. dec 2019, 15:04) - Из Британије [neregistrovani]

Ваздух у Србији

Неподношљиви смрад прашине и паљевине.

(ponedeljak, 09. dec 2019, 13:48) - anonymous [neregistrovani]

Kotlarnice, automobili, kamioni i pasulj

Šta mislite, da li možda postoji i najmanja mogućnost da se atmosfera u najvećoj meri namerno dodatno zagađuje kako bi se podržavala vulkanska erupcija? Po sistemu, već su navikli, pa neće ni primetiti malo zagađenja pride... Zašto bi se tako nešto radilo poslednjih 70+ godina? Raspitajte se. Malo dodatnog znanja ne može da škodi, samo otvara um i oči.

(ponedeljak, 09. dec 2019, 12:26) - Воронцов [neregistrovani]

Наравно да је ваздух у пренасељеним насељима загађен.

Зна се и од чега, не треба то истицати. Е па сад не могу људи живети у људском мравињаку и удисати чист ваздух. Радо су напустили просторе зеленила и природе и заменили са прљавим ваздухом. . (Неки стручњаци сматрају да су надморске висине од око 400 м најбпље за плућа јер и на великим висинама ваздух је редак, а ово сматрају најповољнијим). Али сад упоредимо ми и овај загађени ваздух са ваздухом који многи радници удишу на радном месту, разне хемијске фабрике, или прашина у обради дрвета, метала итд, сви сте видели асфалтере на улицама итд. И на крају многи умру рано, а живели су на чистом ваздуху, а неки и у том диму и смогу доживе дубоку старост.

(ponedeljak, 09. dec 2019, 10:36) - anonymous [neregistrovani]

Opet ne proverene studie.

Zar mi u Srbiji nemamo institute koji mogu sa tacnoscu da ocene statisticke podatke za smrtnost ljudi zbog zagadjenosti vazduha u nasoj zemlji, nego to iznose neke svetske organizacije kojima pausalno trebamo da verujemo.Drugo verovatno zagadjenost vazduha u Boru, Pancevu eventualno Novi Sad, Smederevu I drugim gradovima gde radi industrija su znacajno vise zagadjeni u odnosu na druge gradove.Beograd je prica za sebe.Verujem da je broj ljudi koji imaju zdravstvenih disajnih problema u velikim industrijskim zonama.Medjutim da uporedivo vise, mnogo vise, pusenje uzima danak medju nasim ljudima to je jasno I dokazano da je osnovni cinilac uzroka bolesti I smrti u nasem drustvu.Drzava mora pod hitno da utice da se zabrani pusenje gde god je to moguce.Puse svi I mlado I staro I zensko I musko a sta imaju od toga!?

(ponedeljak, 09. dec 2019, 10:27) - anonymous [neregistrovani]

Термо електране

Аутомобили и ложење ватре, иако доприносе загђењу су као воде у Океану, пошто један дан рада термо електране је једнак целој ложној сезони у Србији.

Термо електрана
Жељезра
Аутомобили
Ложење ватре

Употребом нових технологија бројеви 1 и 3 се могу скоро 100% елиминисати.

Кад би се то урадило ложење ватре би било неприметно осим у веома урбаним и тешко насељеним подручјима за време високог баро притиска.

(ponedeljak, 09. dec 2019, 10:18) - anonymous [neregistrovani]

prokuplje

U malim gradovima se uopste ne kontrolise tj ne meri zagadjenost vazduha, zivim u Prokuplju, od novembra do aprila to je zivot u dimu.Stalno se spominju Beograd, Nis, Pancevo, Bor.U malim gradovima je i gore zato sto se apsolutno svi greju na drva.Prokuplje je grad od 30.000 stanovnika gde se 95% ljudi greje na drva.