Prosjačenje, prinudni rad i prostitucija – ropstvo današnjice

Trgovina ljudima na Balkanu poslednjih godina ne prelazi granice - istraživanja nevladinog sektora pokazuju da su žrtve većinom domaći državljani, eskploatisni u svojim zemljama.

Među njima sve više je dece - uzrasta 12 do 13 godina. Dečaci i devojčice koriste se za prosjačenje, prinudni rad i prostituciju.

"Krivi su regruteri, koji su u BiH sve češće roditelji koji se ne procesuiraju nego se slučaj spušta na najniži nivo pravosuđa gdje se radi o prekršaju, gdje se roditeljima naplati kazna od 100 evra, pa im se vrate djeca i opet ih eksploatišu", upozorava Amela Efendić iz Međunarodnog foruma solidarnosti BiH

Upravo slučajevi u kojima su optuženi srodnici stižu do javnosti u Crnoj Gori. Ne i oni u kojima je reč o organizovanom kriminalu.

Tokom prošle godine identifikovane su svega četiri žrtve trafikinga, što je, tvrde upućeni, daleko od realnosti.

"Jedan ohrabrujući podatak – ovog meseca u jednoj policijskoj akciji uhapšeno je 12 osoba, koje su se provobitno teretile za trgovinu ljudima sada se sumnjiče za krijumčarenje ljudi, u grupi i dva policajca što govori o sprezi institucija, nažalost, sa ovom problematikom", ističe Maja Raičević iz Centra za ženska prava u Crnoj Gori.

Otežavajuća okolnost je i to što žrtva to zvanično postaje tek pravosnažnom presudom.

Praksa u Srbiji je nešto svetlija - žrtve se lakše identifikuju, zakonski okvir je, kažu dobar.

Praksa, međutim, pokazuje da sudski postupci traju duže od tri godine, a da oštećeni tokom njih najmanje sedam puta ponavljaju kroz šta su prošli u lancu trgovine ljudima. Epilog su blage kazne - prošle godine polovina osuđenih dobila je zatvor od tri do pet godina.

"Sudije su često uzimale u obzir olakšavajuće okolnosti, često pokazivale više razumevanja za trafikera nego za žrtvu. Da li ima dece, pa je to olakšavajuća okolnost, a vrlo verovatno da ako je to uradio drugom ljudskom biću, da će i svom detetu", napominje Jasmina Krunić iz NVO Astra Srbija

Napredak u borbi protiv trgovine ljudima, veruju, donela bi jača regionalna saradnja, ali i uvođenje nezavisnog tela koje bi se bavilo rezultatima u toj oblasti i predlozima koji bi smanjili broj žrtava.