Treba li osiguranje imovine da bude obavezno

Prirodne nepogode sa katastrofalnim posledicama sve su češće, a rast osiguranja ni u svetu ne sustiže takav trend. U Srbiji je problem još izraženiji, svaki peti stanovnik ima neku polisu. Da li je širenje obaveznog osiguranja rešenje i može li to pojeftiniti polise, uz bolje pokriće štete?

Pet godina od poplava koje su izmerene štetom od 1,7 milijrdi evra, pokrivenih najvećim delom iz državne kase, utisak je da nismo mnogo naučili, još manje preduzeli.

Ipak, osiguranje imovine jeste u blagom porastu. I dalje se vaga, da li bi ono moglo da bude obavezno.

"Verujem da je obaveznost svakako primenjiva jer je to ideja osiguranja, sa određenim učešćem to jest određenom premijom koja ne mora da bude velika", smatra Kristof Cetl uz Grave osiguranja.

Dragan Filipović iz Đenerali osiguranja kaže da je protivnik obaveznih osiguranja.

"To su novi nameti za društvo zajednicu i pojedinca. Međutim, i Zapadna Evropa se tako razvijala. Mnoge zemlje su uvele obavezno osiguranje na pet godina i tada se svest probudila. Posle toga se ukine obavezno i preko 80 odsto ljudi nastavi samo da plaća", objašnjava Filipović.

Svega tri odsto poljoprivrednika ima polisu kojom osigurava useve i stoku, a firme iz te branše to češće čine, tako da je osigurano oko 12 odsto poljoprivredne proizvodnje.

"Pokušaćemo zajedno sa državom da dogovorimo da li da uvedemo obavezno osiguranjre imovine ili da na neki način damo određene povoljnosti na kupovinu polisa osiguranja imovine, da na taj način obezbedimo sigurnost naših građana i rasteretimo budžet", kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.

Đorđo Markeđanin iz DDOR-a Novi Sad ističe da rade kao udruženje da osiguranje bude najvažniji element za rast Srbije.

Srbija je još pre deceniju dala pet milona dolara osnivačkog uloga u novo reosiguranje "Evropa RE", koje pokriva isključivo katastrofalne štete. U tom projektu, za sada su Severna Makedonija i Albanija.

Prve polise osiguranja prodate su u Obrenovcu posle poplava. Struka ocenjuje da to nije dalo očekivani rezultat i da je neka vrsta obaveznosti bar u osiguranju poljoprivrede, neophodna.

"Teret štetnih posledica prirodnih katastrofa trebalo bi država da prebaci na osiguravajuće kompanije, odnosno da zajednički snose država i osiguravajuće kompanije preko javno privatnog partnerstva kroz pul osiguranja", kaže profesorka Ekonomskog fakulteta u Bogradu i ekspert UN za poplave Jelena Kočović.

Da se od projekta "Evropa RE" ne odustaje, potvrđuje izrada Registra javne imovine koji pomaže Svetska banka.

Cilj je da se i ta imovina osigura. Tom polisom bilo je moguće osigurati i opštinske budžete, što je u međuvremenu učinila samo Sremska Mitrovica.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 02. dec 2019, 11:50) - anonymous [neregistrovani]

obavezno

Uopšte nije sporno da bude obavezno, nekad je bilo. Na svakoj kući plava tablica ZOIL, ili kako već beše. Pitanje je samo po kojoj ceni, kolko su osiguravača spremni da se odreknu zarade i država da subvencioniše. Ako su svi osigurani po niskoj ceni to je više novca nego mali broj po visokim cenama. Rizik da će pokrića štete tada biti veći je, ali to je posao osiguravača, da otkupe naš rizik i uglavnom zarade. Ne treba da budu alavi!

(ponedeljak, 02. dec 2019, 09:40) - anonymous [neregistrovani]

kredit

Istina je da je Srbija uzela kredit Svetske banke za učešće u Evropi re, nedopustivo je da to ne zaživi, zbog povoljnijih cena bilo bi konkurencije ostalim osiguravačaima. Dupla korist, u Makedonija je daleko prisutnije.