Prizrenska bogoslovija deli sudbinu naroda skoro 150 godina

U gradu pri Bistrici iz obnovljenog zdanja Sime Andrejevića Igumanova čuje se pojanje bogoslova. Tu su smešteni sa profesorima i imaju sve uslove za rad. Novu generaciju bogoslova upoznajemo na času srpskog.

"Naročito je moj predmet zahvalan da preko naših epskih, naših narodnih pesama i preko srpske književnosti, zapravo stiču jedno ne samo bogato znanje, nego grade sebe kao ličnosti i kao buduće dobre građane naše zemlje", rekla je Valentina Pitulić, profesor srpskog jezika i književnosti.

Duhovna škola Svetih Kirila i Metodija u multinacionalnoj sredini osnovana je daleke 1871. godine. Kroz vreme delila je sudbinu naroda.

Grad-muzej na obodu Metohije, Prizren, jedini je u ovom delu Balkana koji ima deset srednjovekovnih svetinja, koje svedoče o životu Srba na ovim prostorima. Do dolaska misije Ujedinjenih nacija bilo ih je 12.000, danas u gradu živi njih sedamdesetak.

"Prizren je moj drugi grad i ja sam jako srećan što sam ovde na ovom mestu gde treba da čuvamo to pravoslavlje i srpstvo, ovde gde Srba ima danas jako malo", rekao je jerej Jovan Radić, sveštenik profesor Bogoslovije.

Prema tradiciji Prizrencem se smatrao građanin koji je govorio albanski, srpski i turski.

"Kako sada pronaći neku meru funkcionisanja, kako uvažavati različitost, a opet sa druge strane ostati dosledan predanju i učenju svoje crkve", naveo je jeromonah Isidor, zamenik rektora Bogoslovije "Svetih Kirila i Metodija".

O Prizrenu lepe reči imaju i učenici koji su se doselili u ovaj grad iz drugih krajeva Srbije.

"Prizren je stvarno lep, što kažu carski grad cara Dušana i veoma me podseća na Novi Pazar, stanovništvo je takođe gostoljubivo", istakao je učenik Bogoslovije Vladan Komatina iz Novog Pazara.

Učenici pojanjem najavljuju nova jutra na radost svih pravoslavaca, odlučnih da žive u Prizrenu.