Sve više migranata u Srbiji, problem prave oni koji ne žele u prihvatne centre

Zbog pojave migranata u centru grada u Kanjiži je posle tri godine aktiviran štab za vanredne situacije. Povećan je i broj grupa migranata koje se kreću u Subotici, po napuštenim salašima i šumama u blizini srpsko-mađarske granice.

Centar u Preševu prethodnih godinu dana prihvatao je samo urgentne slučajeve. Sada je tamo prebačen deo migranata sa severa zemlje.

Migrantima je Srbija usputna stanica pa ne žele zadržavanje i probleme s policijom. U centrima za prihvat primenjuje se kućni red. U Vranju je tako, u prethodne dve godine, prijavljen samo jedan incident s lokalnim stanovništvom.

"Kasnije se ispostavilo da nije ni bio incident, međutim, mi smo hitno reagovali u dogovoru s MUP-om, s lokalnom samoupravom i Komeserijat i svi ovde delimično smo pojačali kontrolu izalazaka migranata u grad i to je trajalao sve dok se situacija nije normalizovala", ukazuje Goran Ćirković iz Prihvatnog centra za tražioce azila u Vranju.

Problem prave oni koji ne žele prihvat 

Prema podacima Komeserijata za izbeglice i migracije u Centrima za prihvat tražilaca azila širom Srbije smešteno je 4.300 migranata. Iako ima mesta za njih 6.000, nekoliko stotina ih je van centara.

"U centrima ima problema redovno, ali su problem oni koji ne žele prihvat u centrima. Žive u nekontrolisanim uslovima i stvaraju i nekad velike probleme s domicijalnim stanovništvom, dakle to je problem", navodi Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije.

Kada je reč o migrantima koji nisu podneli zahtev za azil i koji nisu registrovni, tu nadležnost Komeserijata za izbeglice i migracije prestaje.

Za sprečavanje nelegalnih prelazaka granice, registrovanje stranaca odnosno migranata, ali i zaštitu građana i njihove imovine, nadležna je policija. Na zahtev da nam obezbede sagovornika na tu temu – nismo dobili odgovor.