Milioni tona betona, cigle, crepa, zemlje odvoze se uz ogromne troškove na deponije. U Vinči je 73 odsto takvog otpada. U to se ne ubrajaju brojna divlja smetlišta kojih ima u celoj zemlji.

"Ada Huja, kao jedna od velikih deponija i komunalnog i građevinskog otpada, postaje jako problematična za buduću gradnju jer je teško postaviti šipove zato što je unutra i beton i armatura i sve i svašta, i to tlo ne može da se stabilizuje", kaže Aca Popović iz Privredne komore Srbije.

Oko 80 odsto građevinskog otpada može se ponovo iskoristiti. U skandinavskim zemljama i više od 90 odsto.

"Mi pravimo beton koristeći prirodne sirovine što danas predstavlja nešto što je skoro pa neprihvatljivo i ideja je da zajednički projekat svih nas bude da što manje koristimo prirodne sirovine, a što više reciklirane", kaže doc. dr Jelena Dragaš sa Građevinskog fakulteta.

Dodaje da su istraživanja, ali i svetska praksa pokazali da je to moguće, ali i korisno.

Materijal koji ostaje od rušenja, adaptacija, renoviranja, rekonstrukcija čini dve trećine otpada u Srbiji, a u EU jednu trećinu. 

"Suština je da se što manje mineralnih sirovina koristi u izgradnji novih objekata. U Evropi postoji već dugo vremena zabrana vađenja šljunka i peska iz reka, oni tako štite životnu sredinu, a sve drugo što rade kroz obnovu, rušenje, kroz menjanje razglednica grada, u stvari se koristi kao novi materijal da bi se zaštitili prirodni resursi", kaže Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Zato se, kaže, taj posao i zove "Urbano rudarstvo".  

Prema nekim računicama, Srbija bi, ukoliko počne da reciklira građevinski otpad i upotrebi ga kao resurs, mogla da ostvari dobit od oko 500 miliona evra godišnje.