I šut može biti resurs, a zarada od njega skoro 500 miliona evra godišnje

Procenjuje se da se u Srbiji godišnje generiše oko 100 miliona tona građevinskog otpada. Više od dve trećine završi na deponijama a mogao bi ponovo da se iskoristi.

Milioni tona betona, cigle, crepa, zemlje odvoze se uz ogromne troškove na deponije. U Vinči je 73 odsto takvog otpada. U to se ne ubrajaju brojna divlja smetlišta kojih ima u celoj zemlji.

"Ada Huja, kao jedna od velikih deponija i komunalnog i građevinskog otpada, postaje jako problematična za buduću gradnju jer je teško postaviti šipove zato što je unutra i beton i armatura i sve i svašta, i to tlo ne može da se stabilizuje", kaže Aca Popović iz Privredne komore Srbije.

Oko 80 odsto građevinskog otpada može se ponovo iskoristiti. U skandinavskim zemljama i više od 90 odsto.

"Mi pravimo beton koristeći prirodne sirovine što danas predstavlja nešto što je skoro pa neprihvatljivo i ideja je da zajednički projekat svih nas bude da što manje koristimo prirodne sirovine, a što više reciklirane", kaže doc. dr Jelena Dragaš sa Građevinskog fakulteta.

Dodaje da su istraživanja, ali i svetska praksa pokazali da je to moguće, ali i korisno.

Materijal koji ostaje od rušenja, adaptacija, renoviranja, rekonstrukcija čini dve trećine otpada u Srbiji, a u EU jednu trećinu. 

"Suština je da se što manje mineralnih sirovina koristi u izgradnji novih objekata. U Evropi postoji već dugo vremena zabrana vađenja šljunka i peska iz reka, oni tako štite životnu sredinu, a sve drugo što rade kroz obnovu, rušenje, kroz menjanje razglednica grada, u stvari se koristi kao novi materijal da bi se zaštitili prirodni resursi", kaže Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Zato se, kaže, taj posao i zove "Urbano rudarstvo".  

Prema nekim računicama, Srbija bi, ukoliko počne da reciklira građevinski otpad i upotrebi ga kao resurs, mogla da ostvari dobit od oko 500 miliona evra godišnje.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 01. dec 2019, 08:59) - Beli [neregistrovani]

Gradjevinski sut

Imamo pepela iz termelektrana za 100 autoputeva, bacamo umesto da preradjujemo gradjevinski sut a da druge strane unistavamo zemljiste oko reka vadeci sljunak koji debelo placamo (cenom sljunka, cenom unistenog zemljita)
Na sve to se u danasnjem svetu gleda kao na primitivizam najvece vrste.
A sve nas to godisnje kosta mnogo stotine miliona eura. 

(nedelja, 01. dec 2019, 01:09) - anonymous [neregistrovani]

Reciklirani beton

Idite u Rim, na Forum. Betonske gradjevine pozne Imperije gradjene su od recikliranih materijala. U preseku srusenog zida Maksencijeve bazikile jasno vidite lomljene cigle u strukturi betona, umesto krupnog vulkanskog kamena, koji je bio karakteristican za rane vekove Republike. Kamenolomi su vec bili isposceni, moralo je da se reciklira.
A da renesansni Italijani nisu toliko voleli da recikliraju (da grade od ocerupanih materijala starih rimskih gradjevina), danas bi se jos divili nekim izgubljenim antickim gradjevinama.

(subota, 30. nov 2019, 21:55) - anonymous [neregistrovani]

cg

500 miliona
ko je to izracunao ???