Na arbajt u Nemačku – lakše ili teže nego do sada

Novi zakon koji će regulisati boravak u Nemačkoj, a koji stupa na snagu u martu naredne godine, predviđa neke olakšice u zapošljavanju građana Zapadnog Balkana. Najpre ubrzanu nostrifikaciju diploma, a potom i kraće čekanje na vize. Da li to, međutim, znači da je u zemlju najjače evropske ekonomije dobrodošao baš svako?

"Nemci traže radnike iz Srbije", "Još bolji pristup tržištu rada",  "Stručnjaci vilkomen"-ovo su samo neki od naslova koji su plavili medije, tokom prošle godine kada je Nemačka usvojila zakon o useljavanju radne snage.

Njegova primena očekuje se u martu, a kako su nam rekli u nemačkoj ambasadi u Beogradu, novi zakon predviđa ubrzan postupak nostrifikacije diploma o završenom stručnom obrazovanju, kao i brže izdavanje viza. Novina je i da će onaj ko želi da "na licu mesta" u Nemačkoj traži posao moći da boravi šest meseci, pod uslovom da poznaje jezik.

"Nemačka će ovim svakako biti na dobitku, jer dobija kvalifikovan, visokostručni kadar, koji će pritom biti i mlad, jer postoji ograničenje da  osobe koje su starije od 45 godina moraju da ispunjavaju posebne uslove“, kaže Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

Oni radnu dozvolu mogu da dobiju jedino ukoliko im ugovor garantuje bruto zaradu veću od 3.700 evra, kako u starosti, zbog premalih penzija, ne bi  pali na teret države. Ipak, ono što najviše raduje nemačke poslodavce  jeste ukidanje klauzule o davanju prednosti radnicima Evropske unije.

To znači da će ubuduće moći da zaposle radnika izvan EU, bez potrebe da  dokazuju da za to mesto nisu uspeli da pronađu onog koji živi u uniji. Toj olakšici raduju se i oni koji su među najtraženijim u Nemačkoj - medicinsko osoblje.

"To će i psihološki da pomogne našim kolegama u inostranstvu, jer zaista tretirati se kao osoba iz trećih zemalja je nekako i ponižavajuće. Ako nismo članovi EU, mi se spremamo za tu EU i od mnogi iz EU odgovorno tvrdim da smo obrazovaniji, edukovaniji, vredniji, sposobniji, odgovorniji i stručniji", ističe Radmila Ugrica, direktorka Komore medicinskih sestara  i zdravstvenih tehničara Srbije.

Traženi medicinari, mašinci, građevinci...

Da se Nemci najviše interesuju za medicinare i vozače, potvrđuje nam i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, koja od 2013. godine posreduje u zapošljavanju domaćih radnika u Nemačkoj. Ističe da su kriterijumi do sada  bili veoma strogi, ali bez obzira na pojedine olakšice, ne veruje da će se  menjati.

"Sama najava ovakvog propisa ne garantuje svakome da dobije njihove uslove za ulazak, boravak, da dobije  radnu vizu. Tako da ja se ne plašim masovnosti, zemlje u regionu su suočene sa istim pojavama, tako da ne mislim da treba da strahujemo da će srpsko tržište biti jedina baza za  kojom će nemački poslodavci da iskazuju potrebu", smatra Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ipak, pretpostavlja se da će još dugo u Nemačku biti dobrodošli radnici iz oblasti zdravstva, posebno za negu starih ljudi, građevinci, mašinci, elektrotehničari i naravno IT stručnjaci.

"Oni čak dozvoljavaju i onima bez formalnog obrazovanja, licima koja su u oblasti informacionih tehnologija stekli iskustvo u trajanju od pet godina da dođu, tako da kroz neke takve postupke i ustupke vi možete da vidite da je njima potreban visokokvalifikovan mlad kadar koji može da  utiče na razvoj njihove ekonomije", ističu u Uniji poslodavaca Srbije.

Sa Balkana se 2018. godine odselilo više od 220.000 ljudi 

Što se direktno reflektuje na srpsko tržište. Iako je nezaposlenost u Srbiji smanjena na 9,5 posto, činjenica je da građani i dalje napuštaju zemlju.

Država ne može da spreči nikoga da ode, ali može da smisli način kako da  zadrži stanovnike. Upravo na tome radi Koordinaciono telo za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija, čiji je NALED član.

"Suština je da generalno unapredimo ambijent, da imamo bolje tržište rada, veće šanse za zapošljavanje, da imamo bolji sistem obrazovanja, da imamo bolje usluge. Ono što su neki konkretni koraci na mikronivou to su olakšice za pokretanje biznisa, da nemate suviše koraka, da ne prolazite kroz neku proceduru da biste uspešno poslovali i zaradili", ističe Ivan Radak iz NALED-a.

A upravo su zbog zarade mnogi krenuli put Nemačke. I taj trend će se očigledno nastaviti. Samo prošle godine sa Balkana u zemlje Evropske unije odselilo se 228.000 ljudi, od čega 51.000 čine građani Srbije. Najviše njih, 16.000 otišlo je upravo u zemlju najjače evropske ekonomije - Nemačku.

broj komentara 17 pošalji komentar
(utorak, 03. dec 2019, 09:03) - anonymous [neregistrovani]

Курс Немачког

Јао, ти тек почињеш да учиш немачки, сећам се као да је било јуче!!

(nedelja, 01. dec 2019, 07:54) - anonymous [neregistrovani]

Srbija

Drzava mora da radi na tome da skolstvo bude besplatno.
To je jedini i pravi nacin da se mladi ljudi zadrze u Srbiji.

(nedelja, 01. dec 2019, 02:34) - anonymous [neregistrovani]

Besplatno skolovanje

Svako ko prica kako treba da se odradi drzavi besplatno skolovanje verovatno nije ni krocio na fakuktet. Za taj budzet studenti vredno rade i ostaju bez zivaca. Ko ce nama da vrati izgubljeno vreme pored knjige nekad i po deset sati dnevno?? Mi smo taj budzet zaradili, a isti se finansira od poreza koji nasi roditelju placaju tako da je studiranje na budzetu sve samo ne besplatno.

(nedelja, 01. dec 2019, 00:11) - anonymous [neregistrovani]

Nemačka i posao u njoj

Gospodo oslobodite se od te i takve ideje da je uvek u tudje dvorište lepše i bolje. Naš čovek zna i hoče da radi samo ga je treba prvo nagraditi a onda kontrolirati njegov rad a zato su odgovorni njegovi predpostavljeni poslodavci. Ako je posao dobro organiziran da se zna ko je zašta odgovoran sigurno da če biti za sve dobro a prvo što je naj važno treba je znati svako radno mesto vrednovati i tek onda če ljudi ostati u zemlju.

(nedelja, 01. dec 2019, 00:02) - Rada [neregistrovani]

2015. godine

Nemačka je primila gomilu azilanata potpuno sposobnih da do 2019. steknu kvalifikacije za vozače, zidare, tesare itd. Ako za četiri godine nije uspela da ih obuči za ove poslove, nešto ne valja u programu integracije ili nemačkom duplom obrazovanju. Verujem da je ono prvo u pitanju-dakle, Nemačka zove naše radnike da bi tamo radili i plaćali porez i izdržavali azilante.

(subota, 30. nov 2019, 19:13) - anonymous [neregistrovani]

Nikad vise

Radila sam 18 meseci u Düsseldorf u bolnicu ko medicinska sestra. Poso ko poso nije los. Neki su bili super a neki da ne pricam. Plata na vreme a ostalo.... zovete na mobilni da menjas smenu, rad preko vremena se placa a tad su odbici duplo veci. Stan od 35 qm sam placala 500 Plus struja. I to jos jeftino. Mesecna karta za tramvaj 80 Evra. Hrana ko kod nas drustvo mi sa balkana danas dobro sutra nezna ko si. Ko kod nas u srbiju haha. Ali nije bezbedan zivot. Izbeglice svuda, ruzno ponasanje. Nista bolje nezivi se u nemacku nego kod nas. Ali mi mislimo i od toga ne odustajemo na zapad je bolje. Sada radim u KG u bolnicu sa manju platu ali sa osmehom

(subota, 30. nov 2019, 18:30) - anonymous [neregistrovani]

Nemacka

Kada bi svaki radnik kao u nemackoj radio svoj posao profesionalno i brzo i gledao iskljucivo svoja posla kao u Nemackoj onda bi i Srbija bila daleko naprednija zemlja..Ovde bi svi da rukovode i svi su pametni a drzava im uvek kriva za sve i kada odu u nemacku onda saviju glave dole i rade kao robovi i onda kazu da im je tamo mnogo lepo. Zato gledajmo svoje dvoriste i svoja posla i radimo marljivo jer mi nemamo ni bolju ni goru zemlju od ove nase prelepe Srbije

(subota, 30. nov 2019, 16:22) - Gastarbeiter,penzioner: [neregistrovani]

Ljudi dolaze u Nemačku...

zbog kvaliteta života!-Zahvaljujući internetu,sve informacije su dostupne!

(subota, 30. nov 2019, 16:21) - anonymous [neregistrovani]

Za

tkzv."starije od 45.godina," u Nemackoj nema kao ovde diskriminacije u sferi zaposljavanja za toliko i toliko godina,vec to su jako iskusni radnici,pa kada i oni odu..a hoce onda nece biti nikoga u Srbiji da radi,zato je to suplja prica.A,drugo isti kada ode u penziju nece ostati u Nemackoj.Bajke brace Grimm.

(subota, 30. nov 2019, 16:18) - anonymous [neregistrovani]

Odlicna vest za sposobne i ambiciozne

Ja sam napustio Srbiju 2008, skolovali su me roditelji ex-gastarbajteri. Zavrsio sam Visu Tehnicku skolu na drzavnom BG Univerzitetu kao samofinansirajuci student u roku. Nisam imao nikakve sanse da nadjem posao u struci i mislim da realno Srbija nema sta da ocekuje od mene. Danas savetujem IoT management jedne poznate svetske kompanije iz Italije koja je vec druga clanica EU na putu kroz karijeru.