Istoričar Dejan Ristić: I danas se bavimo ozbiljnom mitomanijom

Istoričar Dejan Ristić kaže da su mitovi izuzetno značajni i da su menjali svoju funkciju kroz istoriju.

"Naša nacionalna istoriografija se mitovima bavi već više od 200 godina, pokušavajući da uoči stepen istoričnosti svakog mita. Mnogo njih je vezano i za Tita i čitav period jugoslovenske istorije", ističe Ristić.

Kaže da nove generacije 29. novembar ne percipiraju kao istorijski datum.

"Prošlo je dovoljno vremena od raspada Jugoslavije, a s druge strane, živimo period ozbiljnog istorijskog revizionizma gde se čak i one pozitivne tekovine jugoslovenske ideje i prakse apsolutno negiraju", objašnjava Ristić.

Kaže da se čini da je naše znanje o sopstvenoj nacionalnoj istoriji najčešće vrlo stereotipno.

"Iako smo s pravom ponosni na svoju istoriju, kada postavimo nekoliko pitanja sugrađanima, vidimo da se radi o gotovim formulacijama koje se uporno ponavljaju, međutim, iza tih formulacija ne stoji bazično i temeljno znanje i razumevanje događaja i epohe", ističe Ristić.

Kaže da ga fascinira činjenica da i danas mitologizujemo delove i ličnosti iz sopstvene istorije, pa čak događaje i ličnosti kojima smo bili savremenici.

"Bavimo se i danas ozbiljnom mitomanijom. Čitav niz šarlatana postoji u Srbiji koji su vrlo agresivni i vrlo prisutni i oni proizvode i produkuju mitove", naglašava Ristić.

Mitologija protiv mitomanije

Dejan Ristić objašnjava da mitologija i mitomanija nisu iste stvari.

"Mitologija je nešto što zaista treba ljubomorno čuvati i dobro poznavati i negovati. Mitomanija je suprotnost mitologiji, to je nusproizvod mitologije, odnosno zloupotreba", kaže Ristić.

Ističe da se istoričari, sociolozi, antropolozi i psiholozi sve više bave fenomenom savremene mitomanije.

"Sada smo u epohi kada beskrajno mnogo mitova sami izmišljamo, uvijemo ih u oblandu i pošto je to milozvučno i pitko, naši sunarodnici počnu ozbiljno da brkaju istorijsku i mitsku stvarnost", zaključuje Dejan Ristić.