Akcija "Drvo za Beograd" za zdraviji i zeleniji grad

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić uputio je poziv međunarodnim organizacijama, društveno odgovornim kompanijama i svim zainteresovanim stranama da se uključe u izazov "Drvo za Beograd" i na taj način zasade što je moguće više drveća kako bi Beograd bio još zeleniji.

"U ovom trenutku u urbanom delu Beogradu imamo 15 odsto površina koje su pokrivene zelenim površinama i drvećem. Naš cilj je da  one budu 25 odsto i da se u narednom periodu on poveća. Ukupna procena je da nam je potrebno dva i po miliona sadnica kako bismo postigli taj cilj. Zato je važno da svi mi damo doprinos akciji 'Drvo za Beograd'", objašnjava Radojičić.

Dodaje da se  akciji prva odazvala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, sa direktorom Gerhardom Zipelom na čelu.

"Oni će sutra na Ušću posaditi 163 stabla i to je jedan od prvih koraka da jedna međunarodna organizacija da svoj doprinos akciji. Očekujemo i od društveno odgovornih kompanija da se angažuju i damo zajedno doprinos da 25 odsto površina bude zeleno", naveo je gradonačelnik gostujući u Beogradskoj hronici.

Prema njegovim rečima, važne teme od prvog dana njegovog mandata, bile su one vezane za zelenilo, urbanu mobilnost, upravljanje otpadom, energetsku efikasnost, očuvanje prirode i druga ekološka pitanja.

Direktor GIZ-a Gerhard Zipel zahvalio se na prilici da učestvuje u akciji i odgovori na svojevrsni izazov. Podsetio je da se poslednjih godina GIZ bavi pitanjima održivosti, klimatskih promena, zelenila i sličnim pitanjima.

"Posadićemo 163 stabla jer imamo toliki broj zaposlenih u Beogradu i svaki od njih je odlučio da sutra dođe i zasadi drvo. To su naši ljudi koji žele da doprinesu gradu, budućnosti Beograda i kvalitetu života ljudi u gradu", objašnjava Zipel.

Beograd kandidat za zelenu prestonicu Evrope 

Govoreći o kandidaturi Beograda za zelenu prestonicu Evrope za 2022, Zipel navodi da postoje velike šanse da to i postane, ali da iako ne uspe ove godine, očekuje da će to postati u narednim godinama. 

Gradonačelnik Beograda navodi da se za tu nagradu kandidovalo 18 gradova iz deset zemalja.

"Prihvaćena je kandidatura 18 gradova – četiri iz Poljske, tri iz Francuske, tri iz Italije. Tu su i Budimpešta, Sofija, Lion, Zagreb, Maribor. Važno je da je Beograd ušao u tu konkurenciju jer ćemo kroz nju da napravimo iskorak i unapredimo životnu sredinu", objašnjava gradonačelnik.

Dodaje da su kriterijumi za dobijanje priznanja različiti, između ostalih – kvalitet vode, vazduha i zemljišta, razlićiti uticaji na klimatske promene i ekologiju, efikasno korišćenje energije, korišćenje obnovljivih izvora energije, pitanje biodiverziteta itd.