Najvažnija bitka paraolimpijca iz Užica

Bio je sam u roditeljskoj kući u Šljivovici, a požar predugo, te noći, niko u susedstvu nije ni video, ni čuo. Probudilo ga je pucketanje vatre, a od gušenja spasilo ćebe, kojim je bio prekriven. Sve potom je borba - rukama, u mraku.

Miloš Zarić, paraatletičar kaže da je počela da ga hvata nesvestica i da nije mogao da gleda na oči. Kada je našao izlaz do hodnika, vrata su bila zaključana i nije mogao da izađe napolje.

"Počeo sam da udaram pesnicama o vrata, provalio sam, iščupao sam vrata, koliko mi je neka snaga došla. Krenuo sam niz stepenice, kolicima, i onda sam pao, polomio sam prste, zglob, rame sam iščašio, ali nisam osećao bol. Nastavio sam da puzim do česme da bih počeo da gasim požar", ispričao je Miloš.

Nepun sat Miloš je, gotovo bez odeće, dozivao i gasio vatru, dok nije stigla pomoć.

"Kako je on sišao niz stepenice, kako se spustio, to on zna. To ne bi mogao od hiljadu - jedan. Pa zatekao sam ga - crevo nabija na slavinu, da gasi, jednom rukom, a jednom gasi, kroz prozor", ispričao je Milija Šobotović iz Šljivovice.

"Čovek koji je svašta pretrpeo i iz teške povrede postao svetski šampion - nastaviće šampionski pohod i borbu, a Paraolimpijski komitet i fondacija koju ćemo osnovati, sad je na ljudima dobre volje - trebalo bi da odgovore zadatku humanosti, a ima i razloga", rekao je Zoran Mićović, predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije.

Novembar je bio i te 2007. godine, kada je u udesu zadobio povrede koje su ga vezale za invalidska kolica. Otada je život posvetio sportu i mladima, koje je podsticao da se pokrenu i treniraju.

"Nastavljamo sa sportom i kao da ništa nije bilo. Kuća kao kuća, ona će se napraviti, renovirati, a ovo ostalo - ne može ništa da se nadoknadi", rekao je Miloš Zarić.