U Aleksincu je pre 30 godina stradao 91 rudar, tela su mesec dana izvlačena iz jame

Sedamnaestog novembra 1989. godine u najvećoj rudarskoj nesreći u Srbiji, u Aleksinačkim rudnicima, nastradao je 91 rudar. Tela poginulih rudara izvlačena su sa dubine od 700 metara, skoro mesec dana. Od 18 časova na Drugom programu RTS-a možete gledati dokumentarni film autorke Nataše Mijušković "Muzej garavih senki".

Od 178 rudara koji su tog jutra ušli u okno broj 2 Aleksinačkog rudnika, polovina se nije vratila. Ljubiša Stanojević, koji je sa svojim timom iz jame izvlačio tela nastradalih rudara, nagrađen je državnim ordenom za hrabrost.

"Na sve strane leševi, a pre toga su se borili za život, pomoću maski koje su imali samo spasioci. Teško, jako teška scena, mnogi od spasilaca nisu mogli da izdrže, pa su povrćali i vraćali se", ispričao je Ljubiša Stanojević, član spasilačkog tima.

"Najmanje desetak njih sam prethodnog dana primio na posao, uputio ih šta treba da rade, kako da rade, a sutradan su već nastradali", kaže Dušan Stanojević, sekretar Aleksinačkih rudnika od 1974. do 1991.

Tela poginulih rudara iz jame su izvlačena 29 dana. Izveštavanje o ovoj tragediji bio je veliki izazov, za tek formirano dopisništvo RTS-a u Nišu.

Mirjana Živković, šef Dopisništva RTS-a u Nišu u penziji, kaže da je bukvalno mesec dana redakcija radila 20 sati dnevno dok poslednje telo rudara nije izvađeno iz jame.

"Mi smo razgovarali sa porodicama svih stradalih. Verujte, preživljavali smo njihovu dramu kao svoju ličnu", kaže Živković.

Sa oko hiljadu zaposlenih, Aleksinački rudnik bio je okosnica razvoja privrede u ovom kraju.

"Svakako da je mnogo uticao na privredu, ne samo na ljude koji su živeli od rudnika, njihove porodice, već i na malu privredu i firme koje su se naslanjale, kako iz opštine Aleksinac, tako i iz cele Srbije", kaže Čedomir Rakić, zamenik predsednika Opštine Aleksinac.

Ovo je bila jedna od najvećih rudarskih nesreća u bivšoj Jugoslaviji, u kojoj je od trovanja ugljen-monoksidom nastradala polovina prve smene rudara. Rudnik je ubrzo nakon toga zatvoren, a naselje Aleksinački rudnici je od tada skoro potpuno pusto.

broj komentara 5 pošalji komentar
(nedelja, 17. nov 2019, 13:47) - anonymous [neregistrovani]

Поређења

1989.Алексинац је погођен рударском трагедијом, а 10 година касније НАТО агресори су тај градић готово сравнили са земљом, па се може рећи да је Алексинац те године у односу на величину и број становника можда и највише страдао.Данас је тај градић познат професорима физике широм бивше Југославије, а и шире, и то по предивним међународним конференцијама које се за ту групацију људи одржавају у рано прољеће сваке године.Дао Бог да тако и остане, тим људима је несрећа доста за наредних 1000 и више година.

(nedelja, 17. nov 2019, 11:39) - anonymous [neregistrovani]

@Da se ne zaboravi

Da, secam se kada je bila nesreca u Aleksinackim Rudnicima, da je u celoj Jugoslaviji, cak i po skolama, se sakupljao novac za porodice poginulih. U Tuzli nesreca je bila avgusta 1990 god.

(nedelja, 17. nov 2019, 09:46) - Mladen [neregistrovani]

Da se ne zaboravi

Strasno.pamtim to kao da je bilo juce.U kratkom periodu dogodile su se dve rudarske tragedije.U Aleksincu i Tuzli kada je stradalo oko 180 rudara ako se ne varam

(nedelja, 17. nov 2019, 09:35) - anonymous [neregistrovani]

Heroji

Neka im je vecna slava.

(nedelja, 17. nov 2019, 08:57) - anonymous [neregistrovani]

Strašno

Iskreno, prvi put čujem za ovo i za nevericu je. Velika tragedija.