Ćupići nemaju dilemu otići ili ostati u Srbiji

Nepredvidiva igra sudbine, pre pet godina, dovela je Bojanu iz Kragujevca i Nebojšu iz Zadra do Subotice. Jedino što je bilo izvesno je da žele veliku porodicu.

"Ja sam imala prababu i pradedu sa puno dece, gde smo se svi okupljali, on je imao babu i dedu koji su imali puno dece. I onda valjda taj osećaj porodice, našli smo se tu negde", rekla je Bojana.

Porodica Ćupić živi u trošnoj kući na Paliću koju im je poklonio Nebojšin brat od strica. Nevoljno govore o tome šta im nedostaje.

Nebojša Ćupić kaže da su u pitanju svakodnevne stvari i da nisu u mogućnosti da urade adaptaciju kuće.

Bojana Ćupić kaže da se deci obezbede osnovni uslovi, da imaju gde da uče, gde da spavaju, da ne bude hladno kupatilo.

Bez obzira na nemaštinu, svi đaci u porodici su odlični u školi, a Đurđe, budući programer, već je napravio svoju prvu kompjutersku igricu.

"Napravio sam neku igru koja se bavi ping-pongom u svemiru. Sve cigle pokvariš, otpadne zid i možeš da prođeš", objašnjava jedanaestogodišnji Đurđe Ćupić.

Firmiranu garderobu ne nose ni deca ni roditelji, ali zbog toga nisu nesrećni.

"Trudimo se da budemo srećni sa onim što imamo, a da ne budemo nesrećni zbog nečega što nemamo", rekao je Nebojša Ćupić.

"Bitno je da su zdravi, bitno je da su srećni, bitno je da imaju ono osnovno i oni baš ne teže tome, ne gledaju šta druga deca imaju, šta oni nemaju", rekla je Bojana.

Ćupići nemaju dilemu, otići ili ostati u Srbiji.

"Mi ostajemo na Paliću, plan je da živimo ovde, da radimo, da deca rastu i želim svim mladim ljudima da stvaraju porodicu", kaže Nebojša.

Aleksa, Mihajlo, Trifun, Kuzman, Đurđe i njihovi roditelji, ne traže pomoć, jer bogatstvo već imaju. Podržati takvu porodicu, zadovoljstvo je dobrih ljudi, kojih uvek ima.