Da li je krivica brža od parnice

Jedna od najdužih parnica počela je 1925. a završena 2009. godine. U drugoj, koja je trajala duplo kraće, sudilo je 16 sudija i održano oko hiljadu ročišta.

Ipak, krivica je brža od parnice i može da zastari. Vreme počinje da teče od momenta kada je izvršeno krivično delo.

"Ako govorimo o nekom ubistvu, ako govorimo o nekim delima koja privlače pažnju javnosti, to su dela koja su zaprećena dosta visokim kaznama, tu praktično govorimo o nekim rokovima od dvadesetak godina", kaže prof. dr Goran Ilić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Nije retkost da suđenje počinje i godinama posle krivičnog dela.

"Imate slučajeve u kome se priča o nekom događaju, o nekom kriminalnom dešavanju, razvije mnogo pre nego što dobijete one faze postupka, tužilaštvo deluje, imamo optuženje, imamo sud koji počinje da sudi. Ako to imate u nekom vremenskom okviru od dve, tri, četiri godine - onda je sada otprilike - pa daj sada će ovo brzo da bude završeno. Brzo ne znači i pravedno", objašnjava Ilić.

Na dužinu suđenja može da utiče i to što je veliki broj ljudi obuhvaćen istragom ili opstrukcije. Na presudu donetu na prvom suđenju moguće je uložiti žalbu.

To podrazumeva, kaže profesor, mogućnost da Apelacioni sud ukoliko utvrdi da su neke povrede, u toku samog suđenja u prvom stepenu, učinjene, može da ukine presudu i da vrati na ponovno suđenje.

"Eto još novog vremenskog perioda koji opet znači početak suđenja, kao da gotovo ništa pre toga nije bilo", ukazuje Ilić.

Iako je nekada bilo moguće više puta vraćati postupak na ponovno suđenje, to više nije slučaj. Apelacioni sud posle ponovljenog suđenja mora da donese presudu. Nikome ne može biti ponovo suđeno za krivično delo za koje je pravosnažnom odlukom oslobođen optužbe.