Ministarstvo prosvete: Nasilje u školama nije u porastu nego je vidljivije

Na sastanku je rečeno da je Ministarstvo prosvete učinilo nasilje vidljivijim, insistirajući na prijavljivanju, kao i da škole revnosnije prijavljuju nasilje i druge nebezbedne situacije.

Mladen Šarčević je naveo da je Ministarstvo prosvete otvoreno za saradnju sa predstavnicima sindikata radi unapređivanja mera za preventivno i intervetno reagovanje na različite pojave nasilja.

"Izuzetno nam je drago što sindikati pokazuju interesovanje i žele da daju svoj doprinos unapređivanju zaštite od nasilja u obrazovnom sistemu. Zastupajući interese svih zaposlenih, sindikati su, zajedno sa Ministarstvom, u obavezi da rade na osnaživanju profesionalne uloge nastavnika i stručnih saradnika", istakao je Šarčević.

Dodaje da je Ministarstvo prosvete nasilje učinilo vidljivijim, insistirajući na poštovanju procedura i prijavljivanju.

"Škole revnosnije prijavljuju situacije nasilja, ali i druge rizične i nebezbedne situacije", ocenjuje ministar.

Dodaje da je od velike važnosti praćenje situacija i pružanje podrške školama u primeni procedura.

SOS telefon za prijavu nasilja

Šarčević podseća da je Ministarstvo prosvete 2011. godine uvelo SOS telefon za prijavu nasilja u školama.

"Broj je namenjen deci/učenicima, roditeljima, zaposlenima u obrazovnim ustanovama, kao i onima kojima je potrebna dodatna pomoć u rešavanju problema nasilja i onima koji se na različite načine bave pitanjem prevencije nasilja", navodi Šarčević.

Kako se navodi u saopštenju, nasilje u školama nije u porastu nego je vidljivije.

"Analizirajući podatke sa terena, ne može se govoriti o porastu pojave nasilja u školama već o njegovoj vidljivosti i prepoznavanju. Dobrom organizacijom obrazovno-vaspitnog rada moguća je prevencija mnogobrojnih situacija. Direktor škole je najodgovornija osoba, koja se stara o realizaciji godišnjeg plana rada, čiji je sastavni deo godišnji program zaštite od nasilja. Pored vaspitnih aktivnosti važan deo prevencije obuhvata i obezbeđivanje sigurnog fizičkog okruženja kao i dobra organizacija i realizacija plana dežurstava", rekao je ministar. "Kako bi se postigla puna zaštita od nasilja neophodno je da svi postupaju u skladu sa svojim obavezama, kolektivno i individualno."

Vršnjačko nasilje je kompleksan psihološki i društveni fenomen koji se ne može uspešno i dugoročno rešavati bez intersektorske saradnje i dosledne primene propisa.

"Neophodna je saradnja obrazovnog sistema, sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema, policije i tužilaštva. Naš zadatak je da utičemo na roditelje da budu odgovorni, kao i da im pružimo podršku u primeni adekvatnih vaspitnih stilova. Podršku porodici moraju da pruže i obezbede i drugi sistemi. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana je odgovornost roditelja za saradnju sa školom, ali i kaznene odredbe ukoliko ta saradnja izostane", naglasio je ministar Šarčević.

Predstavnici tri reprezentativna sindikata podržali su inicijativu da se poštuju zakoni, osnaži rad pedagoga i pshologa, timova za zaštitu kao i sekretara škole, ali i opštinskih saveta roditelja, i prepoznavanje njihove uloge kao ključne u prevenciji nasilja i kreiranju bezbedne sredine za učenje i razvoj učenika, na čemu Ministarstvo kontinuirano radi.

Uloga medija od posebne važnosti 

Značajnu podršku, ali i kontrolu rada ustanova obebeđuju prosvetni savetnici i prosvetni inspektori.

Od školske 2019/20 angažovano je 74 spoljnih saradnika za zaštitu od nasilja. U okviru Grupe za obrazovanje manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminacije vrše se poslovi koordinacije aktivnosti na zaštiti od nasilja i rad sos telefona.

Ministar je ocenio da je jedan od važnih projekata jednosmenska nastava. U ovom trenutku u 300 objekata u kojima deca borave do 17 časova postoji mogućnost različitih sadržaja kao što je đačka zadruga, sport, kultura.

"Ukoliko se deci ponudi učešće u raznovrsnim kvalitetnim aktivnostima vi istovremeno kanališete njihovo ponašanje i prevenirate pojavu nasilnog, agresivnog i rizičnog ponašanja,, zaključuje ministar Šarčević.

Dodaju da je uloga medija od posebne važnosti.

"Umesto senzacionalističkog izveštavanja o pojedinačnim situacijama u kojima se često ne vodi računa o zaštiti informacija o maloletnicima i privatnosti, mediji mogu biti značajan resurs u sprovođenju preventivnih kampanja, edukaciji šire javnosti i vaspitnog uticaja na mlade kvalitetnom ponudom obrazovih programa i emisija", navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.