Roditelji koji sumnjaju na otmicu dece i dalje bez odgovora

Dušanka Mijajlović, viša medicinska sestra iz Trstenika, drugi put se porodila 7. aprila 1977. godine u kruševačkoj bolnici.

"Devojčicu sam dobila, doktor je rekao da je mala, ali da će da poraste. Imala je crnu kosicu. Sve je po mojoj proceni bilo normalno", rekla je Dušanka.

Beba rođena u sedmom mesecu, bila je u inkubatoru. Tri dana kasnije, prolazeći kroz hodnik pored sobe, kako kaže Dušanka, ginekolog joj je dobacio da je dete preminulo.

U šoku i suzama vratila se kući, bez otpusne liste koju nikada nije dobila, kao ni druga dokumenta, zbog kojih u potrazi za istinom obija pragove raznih institucija.

"Ja verujem da je ona živa baš zato što ja nemam nikakav dokaz da je ona preminula. Ona sad ima 42 godine", istakla je Dušanka.

Slađana Čeperković je u istoj bolnici 17 godina kasnije na svet donela jednojajčane blizance.

Dečaci su po rođenju bili u inkubatoru. Posle tri dana, rekli su joj da je jedna beba preminula.

Odmah je posumnjala da nešto nije u redu, a posebno kada je bolnički pedijatar došao da pregleda dete kući, što nikada nije bila praksa.

"Teško sam podnela to kada sam otišla u opštinu da tražim izvod i rekli da je beba živa. Matičnu knjigu rođenih imam pravo da vidim kao roditelj. Na toj jednoj strani, na pola strane je beba bez imena, a na drugoj polovini druga beba", ispričala je Slađana.

Dušanka i Slađana se nisu poznavale od ranije, ali su ih sudbina i zajednička borba, koja traje već dve decenije, zbližile.

Traganje za istinom ove dve žene traje već dugo, ali one ne odustaju.

"Mi svi verujemo, jer nemamo dokaze da su preminule, da ćemo saznati gde se nalaze, ko ih je prodao. Želimo da ti počinioci budu kažnjeni", izjavila je Dušanka.

Zbog sumnje da su njihova tek rođena deca nestala iz porodilišta, Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu podneta je 81 prijava.