Građani imaju pravo da znaju u kakvoj sredini žive

Košava je konačno donela čist vazduh. U Beogradu i većem delu Srbije vazduh je odličan, pokazuju merenja. Osim u Boru i Subotici gde je zagađen.

"Ustav Srbije garantuje građanima informaciju o stanju životne sredine i to jeste de fakto naša prva misija koju smo uspeli da izvršimo. Da približimo životnu sredinu običnom čoveku, da mu damo podatak u kakvoj životnoj sredini živi i stvara i da radimo na generisanju sredstava za zelene projekte za ekologiju", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Agencija za zaštitu životne sredine Srbije je među prvih petnaest u Evropi po kvalitetu izveštavanja o životnoj sredini. Sledeće godine, Beograd će biti domaćin svih evropskih agencija koje prate aero-zagađenje.

"Mi smo uspostavili saradnju između naših agencija i vlada. Ovde govorimo i o načinu kako da se organizujemo, kanališemo napore i sredstva kako bismo mogli da upravljamo velikim zajedničkim projektima u zaštiti životne okoline", kaže Stefano Laporta, predsednik Italijanskog instituta za zaštitu životne sredine.

Izveštaji Agencije pokazuju i da je najlošija voda u Vojvodini i da se otpadne vode neprečišćene izlivaju u reke. Izrael, na primer, koji je siromašan vodom, prečišćava 90 odsto otpadnih voda, a koristi i morsku vodu, a to je najvažnija investicija.

"Moj savet za Srbiju jeste da je veoma važno da se bavite problemom tretmana otpadnih voda i da uložite jednako energije i finansija da to rešavate, jer to je veliki problem po zdravlje stanovništva. Izrael je tokom sedamdeset godina uložio više milijardi dolara u preradu voda i sada 90 odsto otpadnih voda koristi u poljoprivredi", kažeSet Sigal, autor bestselera Njujork tajmsa "Neka bude vode - izraelsko rešenje za svet koji gladuje" .

Sada imamo informacije o zagađenju vazduha, vode, zemljišta. A da bi se ti problemi rešili, treba investirati 15 milijardi evra. Sada za životnu sredinu izdvajamo 0,3 odsto BDP-a. To je polovina sredstava koja se naplate od ekološke takse.