Dolazak zime dodatno ugrožava migrante

Na pragu zime ponovo u prvi plan izbijaju problemi migranata. Evropska komesarka za ljudska prava Dunja Mijatović upozorava da je stanje u migrantskim kampovima na grčkim ostrvima na ivici katastrofe. Bosna i Hercegovina najavljuje zatvaranje dva izbeglička centra što bi moglo da izazove humanitarnu krizu. U Srbiji broj migranata nije značajno povećan u odnosu na isti period prošle godine.

U prihvatnom centru u Vranju trenutno je 160 migranata, trećina su deca. Mnogi od njih su na jugu Srbije nekoliko godina. Tiba Rezazadega je sa porodicom pre tri krenula iz Irana.

"Ne želim da rizikujem, zbog dece. Ne želim da pokušam ilegalno da izađem iz zemlje", objašnjava Rezazadega. 

Sonja Hajderi iz Avganistana navodi da jedni druge bodre da izdrže i da ne odustaju.

Neki se ipak odlučuju da mimo propisa napuste kampove.

"Pokušao sam da odem u Rumuniju pre tri meseca, ali me je policija sprečila. Znam da se u Mađarsku teško ulazi, ali ne postoji lista za Irance", navodi Neder Kafari iz Irana.

U parku kod beogradske autobuske stanice pre podne je tridesetak migranata. Tokom dana bude ih i do trista. U Centru za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila, kažu da ih taj scenario ih podseća na prve dane proleća 2015.

"Vidimo odjednom povećanje koje nije karakteristično i upravo je to znak da se situacija menja na gore i da ćemo mi imati tešku zimu. Kada je reč o migraciji svakodnevno ulaze ljudi kod nas i naši timovi s juga govore o tome da najmanje 150 ljudi uđe samo iz pravca Makedonije", navodi Radoš Đurović iz Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila.

Vladimir Cucuić, komesar za izbeglice i migracije navodi da kroz Srbiju prolazi mnogo veći broj ljudi nego što je to bilo proletos.

"Pretpostavljamo da je u oktobru bilo više od 5.500 ljudi koji su prošli kroz Srbiju. Takav će se trend i nastaviti, ali ne očekujemo da će nas pogoditi", navodi Cucuić.

Strah i vlasti i migranata od zime u BiH

U Bosni i Hercegovini situaciju pogoršava odluka o gašenju migrantskih centara Miral i Bira.

Iz međunarodnih organizacija podsećaju da naredbu za gašenje daje Savet ministara BiH, a ne lokalne vlasti. U Velikoj Kladuši i Bihaću se nalazi 2.300 migranata, a u jednom danu, našli bi se na ulici.

"Možete predvideti šta će se desiti – spavaće po javnim mestima, pokušaće da provale u kuće, neki će možda imati para, ali neki će krasti hranu, porazboljevaće se i praviti probleme lokalnom stanovništvu", navodi Peter van der Auveraert, šef misije Međunarodne organizacije za migracije IOM u BIH.

Fadil Dizdarević, predsednik mesne zajednice Prekounje upozorava da dodatni priliv migranata neće proći dobro.

"Neka razmišljaju kako može da bude jer bezbedonosna situacija je takva da dalji dolazak migranata se može samo završiti sa puškom, ja sam došao ovde da ne pričamo preko nišana, zato bih molio federalnu vladu da se uozbilji da naprave ono što su mislili da naprave", poručuje Dizdarević.

Bosanska Vlada je od Evropske unije ovog leta dobila 11,5 miliona evra za novu lokaciju, a rešenja i dalje nema. U 2018. više od 45.000 migranata je stiglo u BiH, od početka ove godine 23.000.

broj komentara 0 pošalji komentar