Ovog meseca više od 3.000 požara u Srbiji, svakog časa na karti NASA najmanje 100 lokacija

Prema karti požara Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA), u Srbiji je vatrom zahvaćeno na desetine lokacija. Podaci MUP-a pokazuju da je od početka oktobra registrovan 3.031 požar. Poseban problem je paljenje strnjišta. Agroekonomista Milan Prostran kaže za RTS da bi jedno od rešenja bilo da se odgovornost za paljenje biljnih ostataka na njivama podigne na krivični nivo.

Karta požara NASA koja se ažurira u realnom vremenu pokazuje da je u svakom trenutku više od sto lokacija u Srbiji zahvaćeno vatrom.

To ne deluje toliko strašno, u poređenju sa zvaničnom evidencijom.

MUP navodi da je od početka oktobra, na teritoriji Repubike Srbije registrovan 3.031 požar na otvorenom, kao i da su u gašenju tih požara bila angažovana 7.223 vatrogasca-spasioca sa 3.383 vozila. Od početka godine, registrtovan je 16.861 požar na otvorenom prostoru.

Agroekonomista Milan Prostran objašnjava za RTS da paljenje biljnih ostataka na njivama nije novo.

"Najveći problem je što to zlo nije zakonom uređeno kao krivično delo, nego se za paljenje strnjišta plaća kazna od 50.000 dinara", naveo je Prostran.

Prema njegovim rečima, poljoprivrednici pale ostatke iz neznanja, jer nisu svesni štete koja se time pričinjava.

"Ta šteta se pre svega odnosi na uništavanje ili narušavanje kvaliteta zemljišta i mikroorganizama koji su nezamenljivi za prihvatanje minerala. Suština je što naši zemljoradnici zbog nedostatka novca i zato što štede na gorivu žrtvuju kvalitet zemljišta", istakao je Prostran.

Požari na otvorenom su, kako je naveo MUP, najčešći u rano proleće, tokom marta i početkom jeseni, nakon berbe kukuruza, iako povećana opasnost od nastanka požara na otvorenom traje od početka proleća do kasne jeseni.

Bitka za ekonomiju

Milan Prostran objašnjava da bi, prema agroekonomskoj struci, sve njive trebalo "parati" na tri do pet santimetara. Reč je, kaže, o takozvanom ugarnom oranju, gde se zemlja zaorana na maloj dubini.

U bici za ekonomiju, međutim, paori žrtvuju kvalitet zemljišta, jer smatraju da je ekonomski manja šteta.

"Njemu je cilj da što pre oslobodi njivu biljnih ostataka kao bi mogao da izvrši pripremu za setvu pšenice - to je osnovni motiv onih koji pale. Ne razmišljajući o šteti za njivu, on žuri da poseje. To treba apsolutno staviti na pravni nivo krivične odgovornosti", zaključio je Prostran.

Prema njegovim rečima, po njivama su se nekada pravile krivulje pluvogima da brazde koje su se orale spreče pojave mogućih požara, naveo je Prostran. 

Ljudi - žrtve paljenja strnjišta 

Pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilčke jedinice i civilnu zaštitu Saša Rančić je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da je u Vojvodini ima najviše požara na otvorenom prostoru i spaljivanja strnih uslova, ali da ništa nije bolja situacija ni u drugim delovima zemlje.

Prema njegovim rečima, kao posledica paljenja useva od početka godine u Srbiji je stradalo 13 osoba.

Gašenje požara ponekad otežava i nepristupačan teren.

Takav je slučaj na Staroj planini. Požar koji se prioširio iz pravca Bugarske, zahvatio je desetine hektara niskog rastinja i šume.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić naveo je da ne postoje uslovi za gašenje iz vazduha zbog zadimljenosti, te samim tim ni za angažovanje letelica u gašenju požara.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 28. okt 2019, 21:42) - anonymous [neregistrovani]

Planeta

A mi se pitamo zašto je vazduh Beograda zagađivan...

(ponedeljak, 28. okt 2019, 21:34) - Душан Каурин [neregistrovani]

Стрњике

Пале људи стрњике..Шта зна НАСА шта су стрњике,...