Koji su glavni razlozi za loš kvalitet vazduha i kada će situacija biti bolja

Nadležni u Beogradu demantuju da gori deponija u Vinči. Tvrde da su snimci na društvenim mrežama stari i da nema razloga za brigu. Ipak, zabrinjava to što je Beograd i danas među gradovima sa najzagađenijim vazduhom u svetu. A nije jedini. Teško se disalo i u Pančevu, Valjevu, Novom Sadu, Subotici, Kosjeriću, Boru...

Na najvećoj beogradskoj deponiji požara nema, nije ga ni bilo, tvrde nadležni a dim koji se i danas vidi je, kažu, gotovo svakodnevna pojava.

"To su fotografije iz perioda od re pet, šest godina, kada je bio veliki broj otvorenih požara na deponiji. Ali kao što ste mogli danas da se uverite, tih požara nema. Ova deponija već decenijama klizi polako ka Dunavu i otpadne vode nažalost otiču ka Dunavu. Kada se deponija sleže, u dodiru vazduha i metana koji se nalaze ispod ove doponije dolazi do požara koji tinjaju i nažalost, ponekada se dim javlja na deponiji i to je maltene svakodnevna pojava", rekao je Marko Popadić, direktor JKP Gradska čistoća Beograd.

Taj višedecenijski problem trebalo bi da bude uskoro rešen zatvaranjem deponije i pravljenjem spalionica, kada će se Beograd poput evropskih metropola grejati na otpad. Čistijem vazduhu nadaju se i žitelji drugih gradova.

U Boru je tokom oktobra koncentracija sumpordioksida i pe-em čestica koje sadrže i teške metale u nekoliko navrata bila mnogostruko veća od dozvoljene.

"Nas zanima da ovo stane. Da li će to nekom smanjiti proizvodnju, profit ili uticati na ugovor koji je potpisala naša Vlada, nas to takođe ne zanima", kaže Irena Živković iz udruženja građana "Izbor postoji".

Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora, ističe da merni uređaji ukazuju da postoji nivo aerozagađenja u gradu Boru, i da su svi svedoci toga.

"Razgovaramo stalno sa 'Ziđinom' u potrazi za rešenjem ovog problema", ukazuje Milikić.

Koga loš vazduh najviše pogađa?

U Valjevu, manjom cenom stimulišu građane da se priključe na toplanu i očekuju podršku da reše problem najvećeg zagađivača, "Krušik korporacije". Dnevna potrošnja lignita u Krušiku je između 50 i 70 tona. 

Zbog zagađenja vazduha najviše trpe deca, stari i osobe sa osetljivim plućima i disajnim putevima. Strada i srce. Dokazano je da zagađenje utiče i na reproduktivno zdravlje. Za neke opasne čestice maska nije dovoljna zaštita.

"To je za smog eventualno dobro ali i on je iritans. U tom smislu može da malo smanji izlaganje i iritaciju disajnih puteva", kaže dr Snežana Rsovac, pedijatar pulmolog UDK u Tiršovoj.

Proteklih desetak dana meteorološki uslovi su glavni krivci za visoko zagađenje vazduha, tvrde nadležni.

"Od utorka se očekuje drastična promena vremena koja će dovesti do ukidanja ove temperaturne inverzije prizemne i do normalne raspodele temperature sa visinom a to znači do smanjenja aerozagađenja sigurno, kako zbog vetra, padavina i zbog nedostatka inverzije bez obzira na hladnoću koja će doći", rekao je Milenko Jovanović, načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Do tada građanima, posebno hroničnim bolesnicima, preporučuje se da što manje vremena provode na otvorenom i ako je moguće, odu iz grada u prirodu.

broj komentara 14 pošalji komentar
(četvrtak, 14. nov 2019, 14:40) - DODOLA [neregistrovani]

Tuga kao takva

Pa ništa gledaćemo u nebo ko dodole prizivati kišu i promenu vremena da bi smo disali. Druga varijanta je da svako misli na sebe jer se na globalnom nivou ništa ne rešava. Prečišćivač vazduha u kuću a boce sa kiseonikom na leđa kad izlazimo i ko preživi pričaće.

(petak, 01. nov 2019, 07:31) - anonymous [neregistrovani]

Vazduh

Ne možemo da se merimo sa Pekingom ni po kom osnovu ni po naseljenostii ni po stardandu, da nam je Beograd zagađen jeste nije da nije

(četvrtak, 31. okt 2019, 23:09) - Jana [neregistrovani]

Zagadjenost

Ja takodje verujem rusima i ne sumnjam u njihovu tehnologiju ona je najbolja i najsigurnija.

(četvrtak, 31. okt 2019, 17:31) - Milos Krstovic [neregistrovani]

Nema problema

Uzdam se u rusku tehnologiju i u njihove savremen preciscivace vazduha, koji barem u kuci mogu da mi omoguce da disem punim plucima.

(utorak, 29. okt 2019, 09:20) - Слободан [neregistrovani]

90% возила у Србији...

Дизел...

(ponedeljak, 28. okt 2019, 06:22) - Tiki [neregistrovani]

Put

Svake godine isto,isti naslovi,ista priča a nigde rešenja na vidiku

(ponedeljak, 28. okt 2019, 03:05) - anonymous [neregistrovani]

Дизел аутомобили ...

Читао сам у новинама не тако давно, а вест дана била је увоз више хиљада дизел аутомобила (старих, наравно) из Немачке за потребе тржишта у Србији, а нико се није сетио зашто и по коју цену се то увози. Стари аутомобили посебно они који користе дизел су велики извор загађености.
Увозницима и трговцима свакако је то било корисно. А народу како буде.

(nedelja, 27. okt 2019, 23:26) - anonymous [neregistrovani]

Da se lakse dise

Jedno od efikasnijih resenja za lozista u domacinstvima i fabrikama (posto spadaju u grupu najvecih zagadjivaca) je obavezna ugradnja filtera. Regulisati zakonom pa da odahnemo malo.

(nedelja, 27. okt 2019, 23:08) - Sretomir [neregistrovani]

Zagadjivanje

Zagadjivanje zivotne okoline ne moze se neutralisati,moze se umanjiti.Primer je utomobil i druga prevozna sredstva,cak i bicikla ucestvuje u zagadjivanju okoline.Neko ce se pitati kako bicikla?Svako prevozno sredstvo koje poseduje tockove oblozeno gumom zagadjuje okolinu.Prilikom trenja o tlo oslobadjaju se mikro cestice koje najpre lebde u vazduhu kasnije padaaju na tlo,kisa ih spira,odlaze u reke,pa u mora.Jedna auto-guma nakon predjenih 50 000km.je za 1,5kgr. laksa,gde su nestali ovih 1,5kgr.gume,razmislite.Ako manje koristimo automibil,manje ce zagadjivati okolinu,auto je samo primer,pored mnogih drugih primera.

(nedelja, 27. okt 2019, 22:50) - anonymous [neregistrovani]

Zagađenje

Pre svega, Beograd nije ni blizu zagađen kao ogromni gradovi kao što je, recimo, Peking. Nikada ovde nije bilo tako gustog dima, niti ima toliko zagađivača, mada jeste kriminal kada se planira još termoelektrana. Iako vlast podstiče zagađivače, što zakonima, što odsustvom reakcije (koja verovatno dolazi iz korupcije), treba imati u vidu i to da su merni instrumenti u Beogradu obično na lokacijama za koje se odavno zna da su crne tačke. Bukvalno na par metara od saobraćaja, u najzakrčenijim ulicama, gde vozila više stoje nego što se kreću (npr, Ulica 29. novembra). Ja živim na periferiji (ne mogu da zamislim život u centru grada) i volim čist vazduh, ali prilikom pešačenja po gradu ne primećujem nikakvu veliku zagađenost. Ali, ne pešačim kroz te uske i zakrčene ulice, nego uglavnom one šire ili po potpuno izdvojenim delovima (preko Sajma, recimo). Desi se da se i ovde oseti kada spaljuju nešto u pančevačkoj rafineriji ili u Vinči, ali to je retko. Trebalo bi postaviti merne uređaje na najmanje 100-200 lokacija po čitavom gradu da bi se znala prava slika o zagađenju vazduha.