Kakvo meso jedemo?

Pojedini proizvođači mesa i mesnih prerađevina koriste tehnologiju kojom se povećava količina vode u namirnicama. Na taj način se povećava masa a istovremeno se smanjuje nutritivna vrednost proizvoda.

Ovaj tehnološki postupak ne utiče na ispravnost hrane, kaže za Radio Beograd dr Milan Baltić, profesor Fakulteta veterinarske medicine u penziji ali je takvo meso lošijeg kvaliteta.

"Proizvođači često koriste sredstva koja imaju sposobnost vezivanja vode. Na taj način vi imate značajnu količinu ugljenih hidrata. Oni nisu štetni po zdravlje ljudi, ali doprinose da proizvođač ostvari dobit na štetu potrošča", ističe Baltić.

Profesor Baltić skreće pažnju na to da treba biti posebno oprezan kada se kupuje riba. Prema njegovim rečima veliku opasnost predstavlja to što se riba često prodaje na malim, priručnim tezgama u blizini pijaca.

Kvalitet te ribe često je veoma loš. Ipak, najveći problem je što se svežina ribe ponekad održava tako što se u vodu dodaju antibiotici koji sprečavaju razvoj bakterija. Dodavanje antibiotika u hranu je zabranjeno, podseća Baltić, jer može ugroziti zdravlje, posebno kod ljudi koji su alergični na tu vrstu lekova.

Odgovornost je i na potrošačima, upozoravaju stručnjaci. U lancu od proizvođača, preko prodavaca do kupaca, problem je često upravo u domaćinstvima.

"Od početka proizvodnje pa do kraja, najslabija karika je domaćinstvo. Mi smo imali jedno opsežno istraživanje, pre nekoliko godina, gde smo naišli na frižidere u domaćinstvima u kojim je temperatura bila čak 15 stepeni. Da li je to frižider? Da li se tu može čuvati bilo šta?", pita profesor Baltić i zaključuje: "Proizvode kao što su meso i riba treba kupovati na namenski određenim prodajnim mestima, gde je hrana uredno pregledana i bezbedna za korišćenje, ali i poštovati deklaracije o načinu čuvanja hrane.