O čemu maštaju migranti zaustavljeni na putu ka Zapadu

Na granici sa Mađarskom deo izbeglica se prijavljuje za azil, a ostali traže način da preskoče dvostruku mađarsku ogradu. Kakva je sudbina registrovanih i ilegalnih migranata na severu zemlje?

Kada je sa porodicom krenula na put ka boljem životu, Morsal Raufi iz Avganistana imala je devet godina. Sada ima 13, a u Srbiji je već tri godine. Smeštena je u subotičkom prihvatnom centru za migrante.

"Došli smo da idemo u Nemačku, da bih imala bolji život, da bih išla u školu. Preko šuma smo došli i mnogo nam je bilo teško. Nije bilo teško da živim u Srbiji, kad sam naučila srpski, bilo mi je drago", kaže Morsal.

Navodi da je sledeće nedelje na redu za legalan ulazak u Mađarsku. Osim što želi da postane kožni lekar, Morsal ima još jednu želju.

"Kad porastem, hoću da postanem fudbaler. Kad igram fudbal, srećna sam", kaže Morsal. 

Dvadesetpetogodišnji Halid Adam iz Eritreje došao je pre pola godine u Srbiju, sa sestrom i dva brata. Porodicu ne želi da izlaže riziku nelegalnog prelaska granice.

"Želim da idem u zemlju koja će nam pružiti sigurnost, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Kada postanem obrazovan i bogat čovek, želim da se vratim u Eritreju i menjam stvari u svojoj zemlji", kaže Halid.

U dva prihvatna centra kod Horgoša i Kelebije, Mađarska veoma restriktivno prima zahteve za azil.

"Prima se jedan čovek dnevno, isključivo radnim danima. Najviše se primaju porodice, ređe muškarci samci", kaže Nikola Sakan, vođa smene u Prihvatnom centru za migrante u Subotici

Na železničkoj stanici u Subotici ekipa RTS-a zatekla je petoricu Avganistanaca na putu za Sombor. Kažu da su već pet puta deportovani iz Mađarske. Pokušaće ponovo, sve dok se ne domognu Pariza.

Prema mađarskom zakonu ilegalci koji bivaju uhvaćeni u bilo kom delu Mađarske, vraćaju se u azilantske centre na granici sa Srbijom. A tamo su vrata otvorena samo prema našoj zemlji. 

broj komentara 0 pošalji komentar