Porodica ključna za sprečavanje vršnjačkog nasilja – sa decom treba razgovarati

Borjana Savić je, gostujuću u Dnevniku RTS-a, navela da se ne može krivica svaliti na roditelje kada je reč o nasilnom ponašanju dece, ali da svakako sve potiče iz porodice.

"Vaspitanje, model koji roditelji pružaju svojoj deci u svom ponašanju, ukoliko roditelji pokazuju bilo koju vrstu nasilničkog ponašanja, to može da se manifestuje i kod dece bilo da imaju psihičke probleme, bilo da postanu sami nasilnici ili u nekom trenutku budu žrtve nasilja", objašnjava Savićeva.

Ističe da je nasilje širok pojam i da postoji fizičko nasilje, koje nekako najviše zapažamo i koje je primetno, ali da pre toga počinje emocionalno nasilje i nasilje preko društvenih mreža.

Dodala je da su neka istraživanja pokazala da obično fizičkom prethodi emocionalno i sajber nasilje – gde deca preko društvenih mreža uznemiravaju jedni druge.

Na pitanje gde greše roditelji, Savićeva kaže da su oni ti koji treba da detetu pruže ljubav, sigurnost, da grade samopouzdanje i samopoštovanje.

"Verovatno većina roditelja i želi tako svojoj deci, međutim, zavisno od toga iz kakvih porodičnih modela oni potiču, najčešće primenjujemo vrlo slične modele koje su naši roditelji primenjivali na nas", navodi Savićeva.

Ukazala je da je važno izdvojiti vreme za decu.

"Deca ne žele da razgovaraju kada ih mi pitamo, oni imaju svoj trenutak kada žele da razgovaraju i kada imaju potrebu da kažu da im je nešto teško. Roditelji bi trebalo zaista u tom trenutku da ostave sve ostalo i razgovaraju sa svojim detetom, da izgrade odnos poverenja u kome dete može da im kaže sve šta mu se dešava", istakla je Savićeva.

Sa vaspitanjem se kreće vrlo rano – neophodno postavljanje granica 

Ukazala je da se sa vaspitanjem dece kreće vrlo rano i da praktično već od rođenja navike koje deci ugrađujemo i stvaramo su vaspitanje.

"Postavljanje granica je nešto što je neophodno da dete zna šta mu je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno", kaže Savićeva.

Takođe, dodala je da je sistem nagrade i kazne nešto što se u vaspitanju uobičajeno primenjuje, samo je pitanje koja je vrsta nagrade, a koja kazne.

Kada je reč o konkretnom primeru šta treba uraditi kada vidimo da naše dete udara drugo dete, Savićeva kaže da je važno uključiti stručna lica u savetovanje.

"Treba prvo pokušati ih razdvojiti, razgovarati i sa jednim i sa drugim, upoznati se sa drugim roditeljima, uključiti stručna lica u savetovanje. U okviru škola postoje timovi za nasilje u kojima su pored nastavnika psiholog i pedagog koji su edukovani u tom smislu da pomognu", navodi Savićeva.

Smatra i da treba da se podigne na viši nivo status učitelja, nastavnika i profesora i autoritet koji oni treba da imaju kao pedagozi koji ne samo da uče decu nauci nego ih na neki način i vaspitavaju.

"To je širi problem, teško da može jedan učitelj sam uraditi to. Međutim, inetersantno je da u školama gde je nizak prag tolerancije na nasilje, gde se rade određeni preventivni programi u smislu borbe protiv nasilja da je mnogo manje nasilje i prisutno", dodala je Savićeva.

To znači, dodaje, da određene mere mogu da se preduzmu. "Samo mi treba da osvestimo da je ovaj problem dostigao taj nivo pa da onda preduzimamo određene korake", kaže Savićeva.

Naglasila je da je važno da se deca usmeravaju na sportske aktivnosti, jer je u pozadini tog agresivnog ponašanja bes u deci koji ne umeju da kanališu.

"U periodu puberteta i adolescensije kada proradi hormonski sistem, kada imaju višak energije, negde moraju i da je potroše. Svakako su sve sportske aktivnosti grupne društvene poželjne da se deca uključuju u takve stvari", zaključila je Savićeva.