Ko je kriv kada se rekonstruisano ponovo rekonstruiše?

Kamen, beton i asfalt su tri osnovna materijala u niskogradnji, pa i prilikom rekonstrukcija saobraćajnica. O ovim materijalima se uglavnom zna sve i naši propisi se ne razlikuju bitno od svetskih.

"Nije problem u određivanju standarda i kvaliteta materijala koji se zahteva. Problem je u poštovanju tih starndarda, i da li su oni koji kontrolišu opremljeni da to konstatuju vizuelno", kaže prof. dr Aleksandar Cvetanović. 

Najveći deo materijala koji se ugrađuje u našu infrastrukturu domaćeg je porekla.

"Domaći dobavljači su uglavnom iz Beograda i sve te dobavljače prate dve, tri renomirane kuće koje prate kvalitet mataerijala, tako da od same ugradnje i primopredaje postoji kontrola materijala i izvedenih radova kroz upotrebu tih materijala", kaže Nenad Marković, izvođač radova.

U odgovoru Sekretarijata za investicije navodi se da je garantni rok za većinu radova dve godine od završetka, da izvođač daje bankarsku garanciju od 10 odsto kao osiguranje da će otklonititi eventualne nedostatke.

Investitor ima obavezu da angažuje nadzorni organ koji kontroliše radove i podrazumeva se da ugradjeni materijali imaju potrebne ateste i sertifikate. U praksi, planiranje i projektovanje su dve faze koje se najčešće skraćuju.

Dešavalo se da projektant, ograničen rokovima, uradi samo jednu ili dve bušotine za tunel dug i ceo kilometar.

"Od trenutka odluke da se nešto gradi, svi traže da to bude gotovo za prekosutra", kaže profesor Cvetanović.   

Prilikom javnih nabavki najniža cena je najvažniji kriterijum, a da bi dobili posao, izvođači su često spremni da ponude nerealno niske cene. Po zakonu, investitor to može da odbije. 

"Kako da ih dikvalifikujete kada imate pet ponuđača koji se razlikuju u par hiljada dinara. Veoma je ozbiljan problem tih izuzetno niskih ponuda i onda izvođači gledaju na svaki način kako da nadoknade taj gubitak, a ne razumem da vi u startu pogodite posao koji nije isplativ", kaže profesor Cvertanović. 

Kad je cena nerealno niska, ili izvođač želi dodatno da zaradi, iako je zakon jasan i kaže da se projekat može menjati samo uz saglasnost projektanta, ugrađuju se materijali lošeg kvaliteta. Poslednji primer je loš materijal ispod kocaka na Trgu republike. Da bi tako nešto moglo da se uradi, neko je morao da zažmuri ne na jedno, već na oba oka.