Zašto uvozimo otpad

Svakog meseca u Srbiji nastane milion tona otpada, koji uglavnom završi na deponijama i u rekama. Sakupi se i preradi tek desetina, a oni koji se bave preradom otpada moraju da ga uvoze. Prošle godine uvezli su više od 230.000 tona, od kojih je 1.000 tona bio opasan otpad.

Najviše otpada uvozimo iz Turske, Mađarske i Hrvatske, a od 2011. godine uvoz je povećan 60 odsto. Istovremeno i mi smo izvezli više otpada za 40 odsto.

"Pokušavamo da pomognemo kompanijama da kroz jednu fer i transparentnu utakmicu na tržištu pre svega detektuju gde se najbolje može pronaći otpad i koje su to sirovine koje su njima potrebne", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Pola uvoznog otpada je papir, a uvozi se i pet-ambalaža.

"Apsurdna je situacija da imate svuda oko nas pet-boca u prirodi, a da mi kao recikleri nemamo dovoljno sirovina i primorani smo da uvozimo iz okruženja", ističe Mihail Mateski, direktor kompanije za reciklažu "Grinteks".

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije navodi da desetine miliona evra Srbija potroši uvozeći otpad, odnosno neke vrste sirovina iz inostranstva.

"Za to vreme naša industrija reciklaže je predimenzionirana u kapacitetima, nema primarne selekcije, nema onoga što je kvalitetan materijal koji bi mogao doći u reciklažnu industriju s obzirom na to da je sve sahranjeno u smetlišta", dodaje Mitrović.

Trenutno se sakupi tek trećina ambalažnog otpada, a može da se reciklira sva ambalaža od vode, sokova, mleka, jogurta umesto što završava u rekama.

"Srbija će od naredne godine ući u pripremu realizacije takozvanog depozitnog sistema. Svi oni koji koriste ambalažu imaće priliku da tu ambalažu odlože na mestima gde to bude predviđeno i da za to što odlože ambalažu dobiju nekakvu korist", objašnjava Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.

Već se pokazalo da je tamo gde potrošači mogu da dobiju novac za limenke i flaše procenat sakupljanja ambalažnog otpada i preko 90 odsto. U Istanbulu, na primer, u zamenu za plastične boce može se dobiti karta za prevoz.

broj komentara 20 pošalji komentar
(nedelja, 06. okt 2019, 09:40) - Stojanovic, Germany [neregistrovani]

Reciklaza

Da dopunim!
Naslov Reciklaza se odnosi na nasu decu!
Kako cemo da ih ucimo na dobro ili na lose stvari.

(nedelja, 06. okt 2019, 09:35) - Stojanovic, Germany [neregistrovani]

Reciklaza

Stvari je u mentalitetu naroda.
Ovde u nemackoj je bilo nekada cisto.
Onda su otvoriili granice i dopustili da svako dodje.
Sada imamo kvartove naselja, gde zive "svoji sa svojim".
Kada bi putovali od Alpa prema Africi, tako bi bila skala cistoce uredjena.
Najcistiji Autrijanci, pa Slovenci, Hrvati, Srbi, pa Rumuni, Bugari Turci, pa Arapi
pa Sudan itd.
Kao sto rekoh : stvar mentaliteta.
Sada smo mi na mukama da odluci o dali cemo da ucimo nasu decu da budu cisti kao Autrijanci ili kao Afrikanci.

(nedelja, 06. okt 2019, 09:29) - anonymous [neregistrovani]

Švedska 2

Javljeno je na tamošnjim vijestima da se, ustvari, reciklira samo 10%, a ne 90%. 90% smeća se spaljuje!!!
Jedna žena koju su intervjuisali na ulici rekla, kad je čula za ovo iatraživanje, "bolje išta nego ništa" ...

(nedelja, 06. okt 2019, 08:37) - anonymous [neregistrovani]

Svedska

Švedska reciklira sve i od smeća zarađuje ali daleko smo mi od toga ako ne znamo sami bar kopirajmo šveđane. Baš sam skoro gledao emisiju kako recikliraju apsolutno sve ali to počinje od svakog pojedinca. Apsolutno fascinantno. Svest svakog pojedinca je bitna ali i države. A šta da kažem naši kamenuju novi voz i uništavaju a da bi se bavili reciklazom???

(nedelja, 06. okt 2019, 08:29) - anonymous [neregistrovani]

Potrebno je

Prvo uvesti kauciju na (bar) pet i alu. ambalažu. A pritom ne zavlačiti narod sa mogućnošću kupovine karata za prevoz sl. nego lepo keš in keš out.

Drugo obezbediti kontejnere za sortiranje smeća ali u dovoljnom broj i tako da budu pristupačni većini gradjana koji žive u okolini. I (naravno) redovno prazniti iste.

I treće podići svest građana da poštuju svoju okolinu i pokazati im da njihovih 5 minuta nedeljno vredi uložiti u zdraviju budućnost njihove dece.

(nedelja, 06. okt 2019, 06:25) - anonymous [neregistrovani]

Ma da

Mozda u Flamanskom delu, ovde u Valonskom je kao u Maroku, djubre na sve strane, svi bacaju svuda, plivamo u smeću, crna rupa zapadne Evrope! A onda 20-ak km dalje u Nemackoj i Holandiji cisto k’o u apoteci.

(nedelja, 06. okt 2019, 02:04) - anonymous [neregistrovani]

Стварно глупо!

Можда сам и ја глуп, али, уместо што увозите ђубре за рециклажу, рециклирајте ону прибојску депонију... Па других дивљих депонија колико волиш!

Или ви тражите неко нарочито, увозно, страно, да не кажем господско ђубре - као и сви у овој земљи!?

(nedelja, 06. okt 2019, 00:13) - anonymous [neregistrovani]

Skupljanje plasticnih flasa

Ja sam na socijali u Norveskoj i moze da se ustedi neka kinta a jos hobi mi je skupljati flase vikendom i tako zaradim oko150- 200€ mesecno jer puno se pije i baca flasa oko aeredroma, skola itd.
Perfektna drzava!

(subota, 05. okt 2019, 23:31) - anonymous [neregistrovani]

sta reci

pogresan nacin sakupljanja smeca.Svako domacinstvo treba da ima dve kante,jednu za obicno smece a drugu za reciklazu umesto kontejnera.

(subota, 05. okt 2019, 22:45) - anonymous [neregistrovani]

sistemsko resenje

Najefikasniji nacin za resavanje primarne selekcije otpada je kroz zakon. Doneti propis da svako domacinatvo koristi posebnu kantu za odlaganje papirne, kartonske i pet ambalaze. Naravno ovo je poednostavljen primer ali u prkasi izvodljiv.